Ekshumacija predstavlja postupak vađenja posmrtnih ostataka iz groba.
Razlozi za pokretanje ove procedure su brojni. Najčešće se vrši u slučaju premeštanja posmrtnih ostataka u novo grobno mesto ili transporta iz inostranstva kada porodica preminulog odluči da ga sahrani u rodnoj zemlji.
Nije redak slučaj da se posmrtni ostaci iskopavaju zbog kremacije ili da se napravi mesta za sahranu još jednog preminulog. Dok kod nerazjašnjene smrti obavlja se po nalogu suda radi veštačenja.
Ekshumacija se vrši i u naučne svrhe. Najbolji dokaz za to je iskopavanje i proučavanje mumija kako bi se otkrili pogrebni običaji Starih Egipćana.
Ekshumacija je vršena od davnina
Arheološka otkrića pokazuju da je iskopavanje posmrtnih ostataka bila dobro poznata praksa starim narodima. Obično je bila vezana za skrnavljenje groba prilikom krađe, jer su još u davna vremena pokojnici sahranjivani sa dragocenim predmetima.
Tokom Srednjeg veka poraslo je interesovanje naučnika za proučavanjem ljudskog tela. S obzirom da u to doba obdukcije nisu vršene jedini način da se ispita organizam bilo je putem krađa tela skoro preminulih nakon ukopa.
Nije redak slučaj da su ekshumacije vršene kako bi na posmrtnim ostacim zaradili. Naime, tela poznatih ličnosti i osoba koje su proglašene za svece su mnogi smatrali relikvijama, te su bili spremni za njih da plate veliku sumu novca.
Tek u 19. veku postupak ekshumacije je dobio zakonski okvir. To znači da proces može obaviti samo pogrebno preduzeće uz odobreni zahtev lica koje je nosilac prava korišćenja grobnog mesta ili suda.
Kontraverzna mišljenja o ekshumaciji
Iako živimo u modernom dobu ekshumacija je i dalje osetljiva tema u mnogim kulturama i religijama.
Jevrejski zakon zabranjuje ekshumaciju leša. I u islamskoj pogrebnoj tradiciji ovaj postupak se smatra svetogrđem, te se na grobljima često mogu videti veoma stare mezare koje niko ne posećuja, ali nisu uklonjene. Mada poslednjih godina, usled ekspanzije gradova i povećanja broja umrlih, polako se ova zabrana ukida kako bi se obezbedila mesta za nove ukope.
Za razliku od ovih religija postoje narodi kod kojih je otkopavanje posmrtnih ostataka deo rituala kojim se iskazuje poštovanje prema precima. Tako se u Vijetnamu i Tajvanu nekoliko godina posle sahrane grob otvara. Članovi porodice kosti preminulog očiste i stave u keramičku posudu ili manji sanduk u koji se sahranjuju na drugoj lokaciji.
Najpoznatije ekshumacije poznatih
Nakon smrti prve dame Argentine 1952. godine, Eve Peron, njeno telo je balsamovano i izloženo u sedištu sindikata u Buenos Ajresu. Međutim, vojskovođe koje su 1955. godine preuzele vlast od Huana Perona bojale su se uticaja mrtve Eve, te su telo od naroda sakrivali na različitim mestima, uključujući i bioskop i vodovod. Dve godine kasnije bivša dama Argentine je pod lažnim imenom sahranjena u Milanu. 1971. godine telo je ekshumirano i prebačeno u Madrid, gde je njen muž živeo u izgnanstvu. Da bi 1974. godine konačno posmrtni ostaci bili vraćeni u Buenos Ajres i sahranjeni u kripti na groblju La Recoleta.
Godine 1876. banda iz Čikaga skovala je plan da otme telo ubijenog predsednika Abrahama Linkolna iz njegove grobnice na groblju Oak Ridge u Springfildu. Namera im je bila da traže 200.000 dolara za otkup. Srećom, lopovi su na vreme otkriveni, ali je Linkolnovo telo u narednim mesecima čuvano u neobeleženim grobovima dok nije napravljena betonska grobnica 1901. godine.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
