Diskoloracija zuba predstavlja promenu boje jednog ili više zuba.
Koliku moć ima lep osmeh i blistavo beli zubi potvrđuju i brojna istraživanja. Naime, mnogim ljudima je nezadovoljstvo bojom zuba pri samom vrhu shvatanja vlastite lepote. Imajući ovo u vidu ne čudi što savremena stomatologija, pored očuvanja zdravlja zuba i desni, sve veću pažnju posvećuje i estetici.
Boja zuba potiče od dentina koji se nalazi ispod providnog sloja zubne gleđi i ima zadatak da zaštiti zub od spoljašnjih uticaja. Kreće se od plavičasto-bele ka sivo-beloj nijansi. Nažalost, pod dejstvom različitih faktora može doći do promene u boji, čime je narušena lepota lica.
U zavisnosti od prirode faktora koji dovode do problema diskoloracija zuba može biti egzogena i endogena.
Egzogena diskoloracija zuba
U većini slučajeva uzroci diskoloracije zuba su spoljašnje prirode. Prekomerno konzumiranje obojenih namirnica kao i crvenog vina, kafe, crnog čaja može da dovede do promene u boji. Pušenje je, takođe, jedan od uzročnika, jer se nikotin ugrađuje u strukturu zuba i na taj način ostavlja trag na zubima poput taloga braon boje. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da loša oralna higijena utiče na formiranje kamenca i stvaranje ružnih, žutih mrlja na zubima.
Pigmentacija zuba može biti posledica i prirodnog procesa starenja. Naime, tokom godina odvija se propadanje zuba tako da se spoljni sloj gleđi postepeno troši, otkrivajući prirodnu boju dentina.
Dugotrajna upotreba pojedinih lekova kod hroničnih bolesti, kao i pojedini tretmani zračenja glave i vrata se svrstavaju u egzogene uzročnike.
Endogena diskoloracija zuba
Za razliku od spoljašnje, koja je izazvana stvaranjem na površini, unutrašnja diskoloracija zuba potiče od strukturnih promena tokom razvoja. Što znači da je došlo do prebojavanja same materije od koje je zub izgrađen. Samim tim je i problem znatno složeniji.
Vodeći uzrok ove prebojenosti jesu genetska oboljenja. Tako mlečni zubi kod dece koja su preležala eritropoeticnu hereditarnu porfiriju ili neki drugi hepatobilijarni poremećaj mogu biti ružičaste, crvenkaste, žućkaste ili zelenkaste nijanse. Razlog tome jeste taloženje porfirina ili bilirubina u zubnom tkivu.
Plavkasto-zelena, braon, pa i izrazito siva boja zuba je karakteristična za mališane sa fetalnom eritroblastozom, dok se žućkaste nijanse zuba javljaju kod cistične fibroze.
Nije redak slučaj da prekomerna upotreba tetraciklinskih antibiotika u toku trudnoće stvori uslove za pojavu žutih zuba dece. Mada se tetraciklinska prebojenost može javiti i kada ove antibiotike koriste deca pre završetka mineralizacije krunice, tj. pre 8. godine života. Kako se tetraciklin vezuje za kalcijum rezultat toga jeste diskoloracija kako mlečnih, tako i stalnih zuba.
Koji je tretman za otklanjanje diskoloracije zuba?
Kod egzogene diskoloracije profesionalno beljenje zuba u stomatološkoj ordinaciji ili kućnim uslovima pod strogim nadzorom stomatologa daje odlične rezultate.
Međutim, endogena diskoloracija zuba potiče od unutrašnje materije, te klasični tretman izbeljivanja ne može da pruži zadovoljavajuće rezultate. U tom slučaju blistavu belinu pružiće vam zubni viniri.
Podarite svom licu osmeh kakav ste oduvek želeli, posetite svog stomatologa.
