Ukop ili kremiranje? Pitanje koje se često može čuti u medijima, ali i u svakodnevnom razgovoru.
Organizovanje ispraćaja preminulog prisutno je od davnina u čovečanstvu. To potvrđuju i tragovi pogrebnih ceremonija koji datiraju iz 300.000. godine pre Nove ere. Vremenom, pogrebni običaji među narodima su se razvijali u skladu sa verom i kulturom. Samim tim se javljaju i 2 osnovna načina sahranjivanja – ukop ili kremiranje.
Šta podrazumeva ukop, a šta kremacija?
Pre nego što izaberete ukop ili kremiranje morate znati što oni obuhvataju.
Ukop, tj. inhumacija predstavlja odlaganje tela preminule osobe u kovčeg i ukopavanje na groblju. Pri čemu se kovčeg polaže u već pripremljeno grobno mesto koje može biti indvidualno ili porodično za više bliskih članova.
Sahranjivanje na ovaj način je tradicionalna metoda prihvaćena u gotovo svim religijama u Evropi, Americi i Aziji. Ne samo da pruža mogućnost odavanja poštovanja u svakom trenutku posetom na groblju, već nudi i više opcija u pogledu izbora pogrebne opreme i spomenika. Takođe, ima i ekološke prednosti, jer nema ispuštanja gasa, kao kod kremacije.
Kremiranje ili inflamacija predstavlja spaljivanje pokojnika. Odnosno, izlaganje posmrtnih ostataka visokim temperaturama. Iako je prisutno u istoriji od najranijeg doba, u Evropi je prihvaćeno tek u 19. veku. Početkom narednog donet je i Zakona o kremaciji, koji je regulisao način i mesto za obavljanje kremiranja.
Danas se sve kremacije obavljaju pojedinačno. Nakon kremiranja pepeo se stavlja u urnu, a ona se smešta u posebnom delu groblja koje se naziva kolumbarijum.
Ukop ili kremiranje kroz različite religije
Religija i u modernom dobu ima jak uticaj na sve segmente života, uključujući i smrt. U skladu sa tim porodice često donose odluku o načinu sahranjivanja.
U Bibliji nije izričito zabranjeno kremiranje, ali je dugo godina hrišćanstvo praktikovalo samo ukop. Razlog za to leži u verovanju u vaskrsnuće. Da bi telo moglo da uđe u Carstvo nebesko smatra se da treba da bude očuvano.
Ovo verovanje je ublaženo poslednjih decenija. Katolička crkva je 1963. godine ukinula zabranu kremiranja, ali se sa kremiranim ostacima mora postupati isto kao i prema pokojnicima u kovčegu. To znači da se pepeo ne sme rasipati, već se urna mora odlagati na groblju.
Pravoslavni običaji prilikom sahranjivanja odobravaju kremiranje. Međutim, ističe se da nije u skladu sa učenjem, te je neophodna dozvola eparhijskog arhijereja.
Jevrejski pogrebni običaji variraju u različitim judaističkim pokretima. Tako ortodoksni i konzervativni jevreji zabranjuju kremaciju, a reformistički je prihvataju. Dok se muslimani pridržavaju strogog skupa pogrebnih običaja, te je ukop jedini način sahranjivanja.
Budisti i indusi veruju u reinkarnaciju duše. Zbog toga je kremacija poželjna opcija, jer predstavlja najbrži način da se duša oslobodi za novi život.
Lični izbor porodice ili želja preminulog
Odluka o načinu sahranjiva je, pre svega, lični izbor porodice. Mada se često uvažavaju i želje preminulog.
Ukoliko radije želite da vaš voljeni počiva na groblju gde imate dovoljno prostora da uredite grobno mesto onda je ukop bolji izbor. U suprotnom, možete se odlučiti i za kremaciju.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju svih vrsta sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
