Ljubomora, dokaz ljubavi ili njeno uništenje? S jedne strane, možemo je posmatrati kao način da nam partner pokaže da mu/joj je stalo, a sa druge strane, ljubomora je izraz nepoverenja u osobu sa kojom smo u emotivnoj vezi i najčešći uzrok svađa.
Više na ovu temu, uzrocima ljubomore i načinima prevladavanja, razgovarali smo sa Anom Stamenić, kliničkim psihologom iz “Psihološkog savetovališta SANA”
Šta je osnovni uzrok ljubomore?
U osnovi ljubomore nije ljubav, kao što mnogi misle, već je u pitanju strah i nesigurnost. Osoba se boji da bi mogla biti ostavljena, odbačena ili zamenjena drugom osobom. Takođe ljubomora se javlja i u odnosu na nečiji uspeh ili kada neko ko nam nije drag postigne neki uspeh.
Nekad partneri potpuno funkcionišu na opsesivno ljubomornom nivou i to hrani njihovu vezu. Ona sumnja u njega, napadne ga bez pravog razloga, zatim se žučno posvađaju i posle nekoliko sati ponovo vole, kao da se ništa nije dogodilo. Zatim on njoj prebaci da neko flertuje sa njom ili da se nekome dopala, pa se oko toga posvađaju i takvi ljudi prosto uživaju u tome, koliko god tvrdili suprotno.
Kakve osobe su sklonije ljubomori?
Obično su to osobe koje imaju manjak samopouzdanja, pa kroz ljubomoru iskazuju tu nesigurnost. Takođe, osobe sa lošom slikom o sebi su sklonije ljubomornom ponašanju, na primer. osoba koja za sebe smatra da je neprivlačna, stalno će očekivati da se pojavi neka osoba po njoj privlačnija koja će više privući partnera.
Takođe osobe koje se boje, pa iz straha od gubitka partnera ili da im nešto ne promakne, počinju da prave scene, u svemu što partner kaže vide neku zaveru, proveravaju mu/joj telefon na dnevnoj bazi ili u krajnjim stadijumima počinju da prate ili proganjaju partnera.
Ljubomori su podložnije osobe koje na neki način „zavise“ od partnera, pa na taj način ispoljavaju svoje nezadovoljstvo ličnu nesigurnost, koje se ne mogu osloboditi zbog osećanja podređenosti.
Može li se ljubomora kontrolisati?
Ljubomora je instiktivna emocija koju je svaka osoba sigurno u nekom trenutku života osetila. Osećanje se samo ne može kontrolisati, jer je uzrokovano unutrašnjim osećanjima, uverenjima i slikom o sebi, ali ono na čemu se može raditi, i što ja radim na psihološkim savetovanjima sa klijentima je kontrola reakcije. Osećanje je automatsko, ali ono što vi odlučite da uradite je voljna radnja i na nju možete uticati. Vremenom se zaista može napraviti promena, kako za Vas lično, tako i za Vašu vezu.
Koji je to momenat kada ljudi odluče da se jave psihologu? Koja je granica „normlane ljubomore“?
Uglavnom partneri odluče da dođu zajedno ili jedan na inicijativu drugog koji više ne može da podnese to ponašanje.
Najčešće su u pitanju proveravanja telefona, zatim svađe ukoliko partner želi da provede vreme bez partnera, preturanje po džepovima, proveravanje bankovnih listinga i nepoverenje u sve što partner kaže. Greška je što partneri obično u početku tolerišu takvo ponašanje, kao nešto „simpatično“ ili „dokaz da mu/joj je stalo“, ali kasnije kada ljubomora uzme maha, postoje vrlo opterećujuće.
Veoma često se dešava da veze koje su počele iz nekog neverstva, osobe koje su zavolele nekoga ko je bio zauzet, kasnije najviše sumnjaju u njegovu/njenu vernost.
Takođe, naše podneblje i dalje na neki način neguje pogrešno uverenje da je muškarac taj koji mora da više zarađuje i obezbeđuje porodicu, pa žene koje su uspešne u poslu, nažalost često ispaštaju ukoliko partner nije dovoljno emocionalno zreo da se nosi sa njenim uspehom.
Ko je ljubomorniji žene ili muškarci?
Koliko sam ja u praksi stekla iskustva uglavnom je ujednačeno. Muškarci su uglavnom ljubomorni ako je žena uspešnija ili ukoliko ima puno kolega, pa ih onda vide kao „potencijalnu pretnju“, a žene su uglavnom ljubomorne na druge žene, upoređuju se sa njima i traže im mane, kako bi bile manje nesigurne. I naravno, kada osete da im se pruža manje pažnje, tada prva asocijacija bude ima nekog drugog kome daje pažnju koja je meni pripadala.
Šta raditi sa partnerom koji je preterano ljubomoran?
Veoma je važno da imate na umu, ako imate ljubomornog partnera, da nije problem u Vama, već u njemu/njoj. Nemojte menjati svoje ponašanje, nemojte dozvoljavati da Vam ograničava kretanje, da Vam ugrožava privatnost. Razgovarajte, pokušajte da ga razuverite i naglaste da NE ŽELITE da trpite takvo ponašanje i proveravanje. Uverite partnera u svoju ljubav, mali znaci pažnje koji će podsetiti partnera koliko ga volite nekad mogu učiniti čuda.
Šta raditi ako smo mi ta ljubomorna strana?
Pokušajte da izbegnete za početak situacije koje znate da Vas mogu uzrujati i izazvati reakciju. Nemojte ulaziti u poruke partnera i nemojte tražiti dokaze da ste u pravu, već pokušajte da ljubavlju održavate ljubav, a ne ljubomorom.
Radite na svom samopouzdanju, ukoliko ste nesigurni učinite nešto da biste se bolje osećali. Počnite da trenirate, pokušajte da napredujete na poslu, ostvarite nešto što ste oduvek želeli. Nahranite svoju dušu, kako biste se bolje osećali u svojoj koži. Da biste bili zadovoljni drugima, prvenstveno sobom morate biti.
I razgovarajte sa partnerom, to je jedini način da zaista znate šta misli i oseća, nemojte da nagađati, jer ljubomora tera ljude da sve vide kroz njenu iskrivljenu i zavereničku prizmu. Budite iznad toga, ako imate razloga za sumnju pitajte partnera, nemojte mu/joj ugrožavati slobodu i intimu na skrivene načine, već budite direktni
