Salvador Dali je jedan od najvećih umetnika 20. veka.
Sam umetnik je to predvideo još sa 16 godina rekavši: „Biću genije i svet će mi se diviti. Možda ću, ponekad, biti prezren i neshvaćen, ali biću genije, veliki genije, siguran sam u to“.
Ostatak svog života proveo je dokazujući ovu izjavu, i kako je i sam predvideo – neki su ga nazvali ludakom, a drugi genijem.
Njegovo impozantno stvaralaštvo obuhvataju dela impresionizma, kubizma, dadaizma i nadrealizma. Ipak, najveću smisao pronašao je u nadrealizmu, potpuno se poistovetivši sa njim.
Nestvarni talenat, hrabro pomeranje granica i ludu maštovitost pratili su u stopu intrigantni događaji koji su često zasenjivali blitavost Dalijevih dela. Mnoge od njih je opisao i sam umetnik u svojoj knjizi, a manje poznate detalje otkrijte u nastavku.
Salvador Dali – Najtraženiji nadrealista
Ne samo da je bio najplodniji umetnik prošlog veka, već je Salvador Dali najvredniji nadrealista. Njegova slika „Portrait de Paul Eluard“ prodata je 2011. godine na aukciji kuće Sotbi za 22,4 miliona dolara. Ovim iznosom postala je najskuplje nadrealističko umetničko delo ikad prodato.
Ulje na kartonu nastalo 1929. godine prikazuje portret francuskog pesnika i predstavlja znak poštovanja prema začetniku nadrealističkog pravca u književnosti.
Dela za koja nikada ne biste rekli da nose Dalijev potpis
Iako je večita inspiracija Holivudu, kultna ikona je ostavila svoj trag i u filmskoj umetnosti. Naime, Walt Disney je prepoznao Dalijevu briljantnost i angažovao ga da pomogne u produkciji filma „Destino“. Kako su nastupili finansijski problemi film nije završen 1945 . godine, kao što je planirano. Zahvaljujući Disney-jevom nećaku Roy-u 2003. godine svetlo dana ugledala je prepoznatljiva animacija ukombinovana sa Dalijevim umetničkim delom.
Dali je, takođe, sarađivao sa Alfredom Hitchcock i osmislio sekvencu iz snova za film „Spellbound“.
Poznati umetnik ovde se nije zadržao, već se upustio u vode modernog brendiranja. Verovali ili ne, logo Chupa Chups lizalice, kakav danas poznajemo, upravo je njegovo delo. Istovremeno, Dali je predložio da se logotip stavi na vrh lizalice umesto na bočnu stranu kako bi bio jasno vidljiv, što su čelni ljudi ovog španskog brenda prihvatili.
Salvador Dali – Inspiracija u Ajnštajnovoj teoriji relativiteta ili poznatom siru?
„La persistència de la memòria“ (Upornost sećanja) je prva slika na kojoj su predstavljeni dobro poznati „satovi koji se tope“.
Nastala je 1931. godine kao omaž na Ajnštajnovu teoriju relativiteta, što potvrđuju i elementi na njoj. Pored sata koji se topi, tu je i narandžasti sat u donjem levom uglu prekriven mravima i trulo meso. Njima umetnik pokazuje ne samo relativnost vremena, već i smrtnost i čovekovo krajnje propadanje.
Međutim, Salvador Dali je vrlo brzo otkrio sasvim drugačije tumačenje, objasnivši da su satovi inspirisani Kamamber sirom koji se topi na Suncu. Na taj način dodatno je privukao pažnju ovom impozantnom delu.
Bizarne vratolomije koje su ga skoro koštale života
„Genio y figura hasta la sepultura“ (genijalnost i stav do smrti), kao što je naveo u svojoj knjizi „Ja sam genije“ Salvadora Dalija odvele su deleko iznad mogućnosti ljudskog tela.
Godine 1936. umetnik je održao predavanje na Međunarodnoj nadrealističkoj izložbi u Londonu unutar zvučno izolovane staklene kugle odeven u ronilačko odelo. Posetioci su njegove pokrete usled gušenja protumačili svojevrsnim delom. Kada je konačno izbavljen iz opreme Dali istakao da mu je nedostatak vazduha omogućio da duboko zaroni u ljudski um.
Drugi opasni po život događaj jeste vožnja Rolls-Royce-a od Španije do Francuske koji je bio napunjen sa 500 kilograma karfiola.
Dalijevo stvaralaštavo je zaista fascinanto ali nije jedino. Istoriju umetnosti obeležili su i najpoznatiji savremeni srpski slikari, kao što su Uroš Đurić, Ljuba Popović, Petar Omčikus… Njihova kao i dela mnogih drugih umetnika sa naših prostora i iz regiona možete pronaći u galeriji Draco.
