Zvanični podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da skoro 2,5% svetske populacije pati od ovog poremećaja.
Učestaost je podjednaka kod oba pola. Prvi simptomi se javljaju oko desetegodine ili u adolescentnom periodu. Ovaj poremećaj se veoma rekto javlja nakon tridesete godine. Od ukupnog broja ljudi koji se susreću sa ovim poremećajem, 90% ima i opsesije i kompulzije, a ⅔ ima više od jedne opsesije. Međutim, ne moraju svi ljudi imatikompulzije, deo populacije muče samo opsesivne misli.
Na ovu temu govore stručnjaci iz PSIHO CENTRA MM u Nišu.
Šta su zapravo opsesivne misli?
Opsesivne misli su sastavni deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Jako prisilne misli su po svom sadržaju ometajuće i uznemiravajuće. Često izgledaju besmisleno, ali i uprkos tome se konstantno ponavljaju. Pojavljuju se same od sebe (bez naše volje), neželjene su, osoba pokušava da im se odupre ali nemoguće ih je kontrolisati, nisu karakteristične za osobu.
Ljudi koji su mučeni opsesijama ponekada govore da bi im bilo lakše da se njihova opsesija ostvari, jer bi onda bili sigurni kako da postupe.
Nećete se osloboditi opsesivnih misli ako se ne rešite anksioznosti. Morate naći načina da se izborite sa anksioznošću kako biste se uspešno nosili sa svakom njenom manifestacijom. Da bi se uklonila anksioznost, neophodan je holistički pristup. Nemoguće je ove misli “izbrisati” tako što nećete misliti o određenoj temi.
Kompulsivno ponašanje
Kompulsivno ponašanje privremeno olakšava opsesivne misli i tako izbegavamo da se suočimo sa anksioznošću. Ako pokušate da se izborite sa kompulsivnim ponašanjem i nastavite da još neko vreme budete pod tenzijom, shvatićete da opsesivne misli izazivaju manji strah, jer ćete konačno shvatiti da se ništa loše neće desiti.To se obično radi u prisustvu terapeuta. Dobar terapeut će vas naučiti kako da se rešite opsesivnih misli. Ovim problemom se bave psihoterapeuti u Nišu, ordinacije Psiho centar MM.
Opsesivne misli i kompulsivno ponašanje su uvek povezani
Usled prisustva neke od ovih opsesivnih misli ili nekih misli slične sadržine, takođe bizanih, osoba doživljava napetos, nelagodnost, biva uznemirena i anksiozna. Kako bi se oslobodila tog neprijatnog osećaja i stanja, osoba izvodi neku od ritualnih radnji – kompulzija.
Kompulzije takođe mogu biti najrazličitiji postupci koji se ritualno izvode, ponavljaju uvek na isti način, osoba ih ocenjuje kao besmislene, ali nije u stanju da ih se oslobodi. Neke od najčešćih kompulzivnih radnji su: brojanje uvek na isti način do nekog određenog broja; zaključavanje vrata uvek na isti način ili zaključavanje vrata usled stalne opsednutosti da će neko ući; oblačenje i svlačenje garderobe uvek istim redosledom; pranje ruku, čišćenje kuće, uređivanje sobe, razmeštanje kreveta i slično, uvek na potpuno identičan način i po tačnom redosledu radnji.
Način rešavanja ovog problema ponudiće vam psihoterapeuti, psiholozi i psihijatri u Psiho centru MM.
Suočavanje sa problemom prvi je korak ka izlečenju
Kao što je već i rečeno, OKP je poremećaj koji karakteriše prisustvo opsesivnih misli kojima osoba ne može da se otrgne i osoba je prinuđena da izvede određenu radnju – kompulziju – kako bi ublažila ili otklonila to nelagodno osećanje. Osoba je svesna iracionalne prirode tih prisilnih misli, ali oseća da ne može da ih kontroliše.
Prvi korak u lečenju je motivacija za suočavanje sa smetnjama i za njihovo otklanjanje, to je ključni faktor uspešnosti terapije. Često se dešava da pacijent oseća stid zbog sadržaja svojih opsesivnih misli te ima otpor da iskreno govori o njima, što dalje otežava proces izlečenja. Osećaj stida je u korelaciji sa strahom od ludila i gubitkom kontrole.
Prihvatanje je jako bitno. Temisli nisu pod vašom kontrolom i od vas se ne očekuje da ih kontrolišete. Ako naučite kako da ih prihvatite kao prirodan simptom poremećaja koji imate mnogo ćetese lakše izboriti sa njima. Pustiti ih da postoje i da se dešavaju u vašoj glavi. One jesu uznemiravajuće po sadržaju ali ne znače ništa, prazna slova na papiru. Važno je da vežbate svoj um da ih registruje, kratko zadržava i pušta da odlaze i dolaze kao i bilo koje druge misli. Isto tako važno je distancirati sebe od misli, moje misli nisu ja one su samo simptom anksioznosti/stresa/mog trenutnog stanja.
To svakako jeste nešto čega morate da se rešite, ali ne treba da se ljutite na sebe zato što imate takve misli niti da ih vidite kao ružan deo sebe. One nam kvare raspoloženje, remete i koncentraciju i motivaciju i deluje da, što se više borimo sa njima, one su upornije. Ipak, ono što možemo da uradimo jeste da naučimo, odnosno uvežbamo da ih se oslobodimo.
I pored svesnosti i uvida u problem osoba ne može sama da se izbori sa njim već treba da potraži pomoć. Za lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja najčešće se preporučuje kognitivno-bihejvioralna psihoterapija u kombinaciji sa medikamentima.
Tim psihijatrijske ordinacije PSIHO CENTAR MM Niš, koga čine eminentni stručnjaci: psihijatri, psihoterapeuti, psiholozi, logopedi, defektolozi i dečiji neurolog, EEG, biofeedback terapeuti se trude da pruže najbolju uslugu našim klijentima.
Ukoliko vaše dete ili vi ima problem javite se na vreme Psiho centaru MM u Nišu!
Mi radimo i online preglede. Zakažite svoj termin iz topline svog doma putem viber poziva. Pozovite nas na naš broj 069 1298 136 ili posetite sajt: www.psihocentarmm.com
