U jednoj epizodi “Seinfelda”, George Constanza veri se sa nekom ženom iz nepoznatih razloga, a zapravo u svakom momentu epizode traži izgovor kako bi sa njom proveo što manje vremena nasamo.
Kako bi se podrazumevalo da su proveli zajedničko vreme, a da izbegne razgovor ili bliži kontakt, on uporno nagovara svog ortaka Jerryja da sa njima ide na kafu, u izlazak i pozorište.
Pri tome Constanza bezuspešno pokušava Jerryja da spoji sa prijateljicom svoje verenice, jer samom Constanzi bi odlično odgovarali stalni izlasci u parovima. Samo bez prebliskog kontakta sa devojkom.
Postoji verovatnoća da pojedinci koji napokon pronađu ljubavnog/životnog partnera na samom početku veze, a i kasnije, osećaju pritisak uslovljenosti društvenog odobravanja. U slučaju posvećenosti vezi i ljubavnom odnosu, muškarci su češće izloženi posprdnim komentarima od svojih muških prijatelja kako su se pretvorili u papučare, a u modernim vremenima žene su izložene stresu žongliranja između poslovnih, društvenih i privatnih obaveza. Zapravo je veliki poduhvat izbalansirati sve te zahtjeve koje ubrzani životni tempo postavlja ispred nas.
Kada ljubav ostane sama između četiri zida, tada znaš da li je zaista ljubav.
Koliko god nama sanjarima vreme provedeno u miru, uz hranu, ljubav, knjigu i Netflix delovalo idilično, nekima je nemogućnost “bežanja” od partnera uveliko narušila odnos ili ga čak i okončala.
Brzina i zahtevnost života mnogima nisu omogućavale dovoljnu i istinsku posvećenost privatnom životu i intimnosti, tako da su pojedinci unutar četiri zida za vreme COVID19 počeli upoznavati vrline i mane svojih partnera. Bolje upoznavanje vodilo je mnogim katastrofama.
“Raspad odnosa započeo je jako tiho. Mog, sada već bivšeg verenika, prvobitno su paralizovali paranoja i strah za sopstveni život”, započinje priču jedna devojka o krahu dugogodišnje veze koji se odigrao upravo za vreme zatvorenosti zbog pojave korone.
“Moj dečko do tada nikada nije otvoreno pokazivao strah po pitanju bilo čega, tako da nisam znala kako da se postavim prema njemu. Bio je razdražljiv, nervozan zbog rada od kuće, a ja sam se osećala kao da su mi ruke vezane. Nisam znala da razgovaram sa njim, niti je on pokušao da razgovara sa mnom o tom problemu.
Njegovo neraspoloženje od straha i frustracije koje su se ispoljile preraslo su lagano u blagu agresivnost. Vrištao je i žalio se što ne može da izađe napolje sa društvom, te kako se bedno oseća što ne odlazi na posao. Zanemario je moje postojanje. Nije ga zanimalo kako se ja osećam, a svi poslovi oko kuće i spremanja obroka odnosili su se na mene.
Situacija je eskalirala kada je tresnuo prljavim tanjirom koji se našao u kuhinji, dok sam ja za to vreme ostala da malo duže odspavam. Buđenje uz tresak značilo je i odluku da se takvoj osobi ne mogu obavezati na zajednički suživot”, otvoreno i iskreno izjavljuje ova devojka. Dodaje kako joj je takvu odluku uveliko olakšala činjenica da poseduje svoj stan i mogla je da se vrati u svoj mir.
Pusti me na miru
“Bivši verenik je nakon određenog vremena pokajnički pokušao da izgladi odnose sa mnom i nastaviti gde smo započeli”, nastavlja ona, ‘’ali sam nakon razlaza shvatila da i pre nastupanja korone, naš odnos nije imao nivo posvećenosti, poštovanja i uvažavanja koja je neophodna za dugotrajno vezivanje. Sve je bilo idealno dok smo izlazili sa društvom, družili se sa ljudima, odlazili svako svojim obavezama, ali kada bismo ostali nasamo, postojao je ‘tajac’ i ponašanje ‘pusti me sada na miru’.
Kako ga u koroni nisam mogla ‘pustiti na miru’, odlučila sam da to učinitm trajno”, zaključuje ona.
