Smrt je vekovima bila veličana u kulturnom životu Bečlija, slavljena pesmama, poezijom i umetničkim delima. Sablasne skulpture, dizajnirane da inspirišu pobožnost, mogu se uočiti širom grada.
Smrt cara ili carice bio je veliki događaj. Kao jedna od najvećih carskih kraljevskih dinastija u Evropi, kao i carevi Svetog rimskog carstva od 1438. do 1740. godine, Habzburgovci su vladali većim delom Evrope sve do svoje propasti u Prvom svetskom ratu.
Istorija Carske grobnice
Prvobitno je grobnica bila namenjena za tačno dva kovčega. Carica Ana je 1617. donirala kapucinima 10.000 florina za izgradnju kapucinske crkve i još 12.000 florina za oltar i kriptu.
Godinu dana kasnije, Ana je umrla u 33. godini, a njen muž samo tri meseca kasnije. Grobnica je bila daleko od završene, Tridesetogodišnji rat je značajno usporio izgradnju. Tek 1633. oba kovčega su mogla biti preneta u kriptu ispod kapucinske crkve. I zapravo ona je bila namenjena za samo dva kovčega, ali smrt je kao i uvek bila nepredvidiva!
U roku od nedelju dana umrla su oba sina cara Ferdinanda III. Njegova supruga Marija Ana umrla je nekoliko godina kasnije od trovanja dok je bila u drugom stanju. Najzad, i sam car je odlučio da bude sahranjen sa svojom ženom i decom.
Pošto je bio običaj da Habzburgovci budu sahranjeni u kapucinskoj kripti, prostorije su više puta obnavljane i adaptirane. Danas u kripti počiva 150 ljudi, uključujući 12 careva i 19 carica.
Pogrebni rituali Habzburgovaca
Smrt pripadnika habzburške monarhije bila je regulisana strogim protokolom. Nakon smrti, telo je secirano, organi su vađeni i čuvani u bakarnim urnama u vojvodskoj kripti u katedrali Svetog Stefana.
Srce se čuvalo u srebrnoj urni u kripti Herzerl u Augustinerkircheu. Tela su polagana u drvene kovčege obložene somotom. Regenti su imali crni somot i zlatno platno, nadvojvode crveni somot i srebrno platno, a deca beli somot.
Drveni kovčezi su zatim sahranjivani u Prunksärgenu. Za kovčege su postoja dva ključa, brat kapucin čuvao je jedan ključ, dok se drugi se predavao glavnom upravniku. Neki ključevi od kovčega mogu se videti i danas u posebnom ormariću u riznici.
Čuveni Habzburgovci koji su sahranjeni u Carskoj kripti
Ukoliko prođete kroz deset soba Carske kripte, putovaćete kroz stilsku epohu od 400 godina.
Najraskošniji je svakako dvostruki sarkofag koji su u kasnom baroku sagradili carica Marija Terezija i njen suprug, car Franc I Stefan Lorenski. Za života carica je odlučila kako će biti sahranjena. Sarkofag je napravljen po njenim instrukcijama. Na bočnim stranama kovčega su scene iz političkog života ova dva vladara.
U jednostavnom i neukrašenom bakrenom kovčegu počiva car Josif II. Josif je bio sušta suprotnost svojoj majci. Još za vreme svoje vladavine naredio je da se ukine sve što je suvišno i neskromno. Ovakvo njegovo osećanje je preovladalo i pri izboru grobnice.
Posebno mnogo posetilaca privlače dva sarkofaga. U jednom je car Maksimilijan od Meksika, mlađi brat cara Franca Jozefa, u drugom je sahranjena carica Sisi. Cveće je zasađeno ispred oba kovčega. Uzgred, u carskoj kripti sahranjeni su i ljudi koji nisu pripadali Habsburškoj monarhiji. To su grofica Karolina fon Fuks-Molar, guvernanta carice Marije Terezije i njena starija deca, koji su po izričitoj želji kraljice sahranjeni u kripti.
Ko nije sahranjen u Carskoj grobnici?
U kripti nedostaju dva značajna predstavnika porodice Habzburg. Prestolonaslednik Franc Ferdinand, koji je ubijen u Sarajevu i koji je dao za života da se sagradi porodična grobnica u Artštetenu u Donjoj Austriji. Njegova žena je smatrana neravnopravnom i kao takva bila je uskraćena za poslednji odmor u carskoj grobnici.
Car Karl je sahranjen na Madeiri. Iako se govorilo i još uvek se govori o povratku njegovog tela u Beč, to se za sada nije desilo i sećanje na njega daje samo bista koja se nalazi u carskom trezoru.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko isksutvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Naš tim vam stoji na raspolaganju 24 časa, 7 dana u nedelji.
