Investiciono zlato kroz vreme imalo je različitih perioda, ali je beležilo i veoma stabilnu stopu porasta vrednosti na godišnjem nivou.
Investitori žude za zlatom zbog njegove retkosti. Kao plemeniti metal sa ograničenom zalihama, posmatra se kao potpora i zaleđina kupovnoj moći novca.
Ali u osnovi, njegova visoka vrednost je podržana njegovom korisnošću i privlačnošću. Ne samo da je veoma savitljiv plemeniti metal, već i provodi električnu energiju, što je dovelo do mnogih industrijskih upotreba. Njegova vizuelna privlačnost, nošena kao nakit milenijumima, je očiglednija. Ipak, čisto zlato vekovima unazad privlačilo je i zbog svojih drugih osobina i svojstava.
Zlato kao možda i najpopularnija “roba“ u istoriji čovečanstva
Zlato je možda i najpopularnija “roba“ u istoriji. U ranim civilizacijama korišćeno je i kao oblik statusa, što svedoči njegovoj vrednosti još od davnina.
Zlato je bila stalna senka evolucije ljudskih kultura od drevnog do modernog sveta i veoma je cenjeno zbog svojih jedinstvenih i atraktivnih svojstava još od 4000. godine pre nove ere.
Ne postoji kultura ili doba u kojima se ne može videti da zlato ima visoku vrednost. Od starog Egipta do Asteka, mnoge kineske dinastije, grčka istorija, a i Rimsko carstvo kazuju nam da je zlato sinonim za moć i bogatstvo. I oblik valute, kao i standard bogatstva, zlato je bilo osnova na kojoj počiva globalna ekonomija kakvu danas poznajemo. Bez zlata, monetarni standard kakvog danas poznajemo ne bi bio moguć.
Tokom istorije, zlato se često koristilo kao alat za razmenu robe ili trgovinu. Prvi put je korišćen kao oblik valute 500. godine pre nove ere, kada je Darije Veliki, vladar Persijskog carstva, iskovao prvi zlatnik, poznat kao „darik“, kako bi pomogao u finansiranju širenja svoje vojske na stranim teritorijama. Sve do prošlog veka, mnoge zemlje širom sveta koristile su zlatni i srebrni novac kao oblik valute. Period poznatiji i kao “Zlatni standard“. Zlatni standard je u potpunosti napušten 1971. godine, dozvoljavajući valutama da se slobodno kreću jedna protiv druge.
Investiciono zlato kroz vreme je dokazalo i pokazalo svoju vrednost, kako u periodu Zlatnog standarda, tako i u današnje vreme.
Investiciono zlato kroz vreme – Moderno doba
Danas se investiciono zlato obično kupuje kao zaštita od inflacije i kao određena potpora kupovnoj moći novca. Svaki iskusan investitor u plemenite metale reći će vam slično – zlato je garancija sigurne budućnosti vas i vaših potomaka.
Često se znalo da njegova cena raste u vremenima ekonomske krize. Glavni razlog za to je što se u vremenima ekonomske neizvesnosti ljudi često okreću materijalnoj imovini u kojoj će uskladištiti svoje bogatstvo u slučaju pada tržišta. Sjajan primer za to desio se nakon finansijske krize 2009. godine kada je cena zlata porasla na najviši vrh u istoriji.
S obzirom na porast cene investicionog zlata od 2013. godine do danas od čak 70 procenata, neosporiv je podatak da je zlato veoma cenjeno i u moderno vreme. Čisto zlato je odlično rešenje za sve investitore koji žele da pretvore svoj slobodni kapital u nešto održivo i stabilno. Ono ne predstavlja kratkoročnu investiciju, već plan za sigurnu budućnost na duge staze.
Zašto se investiciono zlato kroz vreme pokazalo kao pametno ulaganje?
Kao što smo već naglasili, investiciono zlato je potpora kupovnoj moći novca. U veoma nestabilnim finansijskim vremenima, ono predstavlja “sigurnu luku“ investitorima. Papirni novac izuzetno je podložan periodima inflacije i deflacije, te se štednja isključivo u novcu nikako ne preporučuje.
Stručnjaci savetuju da se više od deset odsto slobodnog kapitala godišnje pretvori u zlato. Investiciono zlato je opipljivo, opšte prihvaćeno kao “valuta“ na svetskom nivou i zaštita od finanijskih kriza, takođe, na globalnom nivou.
Prema tome, veoma je jasno uvideti zbog čega bi upravo investiciono zlato trebalo da bude vaša sledeća odluka. Ukoliko posedujete slobodni kapital koji želite da uložite u plemenite metale, sada je pravi trenutak za to!
