Tajne egipatskih piramida i danas bude pažnju kako naučnika, tako i ljudi iz svih krajeva. Svojom impoznatnom veličinom, kao i fascinantnim pričama o načinu gradnje, zaista, ostavljaju bez reči.
Međutim, zemlja neverovatne istorije, u kojoj se spajaju 2 religije nudi mnogo više ljubiteljima arheologije. Prema mišljenju mnogih, Dolina kraljeva je centralno mesto Egipta. Smešteno na zapadnoj obali Nila, nasuprot drevne Tebe, a današnjeg Luksora, nalazi se najveće i najznačajnije groblje na svetu. Naslage peska sve do 18. veka krile su kraljevske grobnice neverovatne arhitekture. Iako su mnoge od njih opljačkane još u antičkom dobu, možemo uočiti moć i uticaj faraona, pa i naučiti o nekadašnjem životu, kulturi i pogrebnim običajima Drevnih Egipćana.
Zašto su kraljevi izabrali baš ovaj deo Tebe za mesto počivanja?
“Velika i velečanstvena nekropola miliona godina faraona, života, snage, zdravlja zapadno od Tebe”, kako se naziva Dolina kraljeva, sastoji se iz 2 dela – Istočne doline, koja obuhvata najveći deo grobnica i Zapadne doline. Do danas su otkrivene 63 grobnice, različitih veličina.
Sa tačnošću se ne može tvrditi zašto se baš u ovom delu Egipta nalazi groblje kraljeva. Ipak, mnogi istoričari smatraju da su razlog Tebanske planine koje imaju specifičan vrh, al Kur. Zahvaljujući ovom vrhu planine izgledom podsećaju na čuvene piramide u Gizi koje su građene tokom Starog carstva. Želeći da se približe faraonima koji su u njima sahranjeni, vladari Novog carstva izabrali su ovu dolinu za mesto svog poslednjeg počivanja.
Osim toga, lokacija je bila pogodna zato što je izolovana, a postojala je i posebna straža koja je čuvala grobnice.
Iako se naziva Dolina kraljeva, u njoj su, više od 500 godina, tj. od 16. do 11. veka pre Nove ere, pored faraona, sahranjivani i članova vladajućih porodica, kao i imućni plemići tog doba. Prve kraljevske grobnice pripadaju Amenhotepu I i Tutmosu I, a poslednji grob za kralja bio je napravljen za Ramzesa XI.
Najpoznatije grobnice u Dolini kraljeva
Gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za prokletstvo Tutankamonove grobnice. Upravo zbog priče koju je prati ovo je i najpoznatija grobnica u Dolini kraljeva.
Tutankamonovu grobnicu otkrili su lord Carnarvon i arheolog Howar Carter 26. novembra 1922. godine. Manja u odnosu na druge, ova grobnica se izdvaja činjenicom da je jedna od retkih koja nije bila opljačkana, te je u njoj pronađeno neverovatno blago.
Sastoji se iz 4 prostorije. Jedino je poslednja, tzv. pogrebna odaja, ukrašena karakterističnim egipatskim pogrebnim scenama. U njoj se nalazio sarkofag mladog faraona, okružen sa 4 škrinje od pozlaćenog drveta.
Sarkofag je napravljen od granita. Pri čemu se u svakom ćošku nalaze boginje Izida, Neftida, Selket i Neith, koje su imale zadatak da čuvaju telo. Faraon je sahranje u 3 kovčega – spoljašnji od pozlaćenog drveta, a poslednji od čistog zlata težio je 110,4 kilograma.
Druga grobnica koja privlači pažnju jeste Ramzesa VI. Jedna od najvećih i najukrašenijih svojim živim bojama i prelepim slikama opravdano nosi epitet prestižne kraljevske grobnice.
Izgradio ju je faraon Ramzes V, ali je njegov ujak kasnije istu grobnicu namenio za svoju sahranu. Raspored je tipičan za 20. dinastiju, tj. period Ramzesa.
Ulaz je ukrašen diskom sa skarabejem i slikom Ra sa glavom ovna između Izide i Neftide koje kleče. Plafon velike dvorane ukrašen je delovima Knjige dana i Knjige noći. Takođe, u njoj je Ramzes VI prikazan u raznim scenama.
Predsoblje na kraju hodnika, ispred pogrebne komore, sadrži scene iz Knjige mrtvih. Dok su zidovi pogrebne komore ukrašeni Knjigom Zemlje, uključujući i slike solarnog čamca sa dvoglavim bogom Akerom, slike Ozirisa i drugih bogova. I zasvođenu tavanicu ove odaje krase prikazi iz Knjige dana i Knjige noći.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
