Nasilje u porodici – Kako ga prepoznati i na koji način reagovati?

Nasilje ili zlostavljanje obuhvata svaku radnju učinjenu namerno, protiv volje osobe, a koja je ugrožava psihički, fizički, seksualno, ekonomski.

Na ovu temu govore stručnjaci psihijatri Niš i psihoterapeut Nis iz PSIHO CENTRA MM Niš

Šta je nasilje u porodici?

Nasilje u porodici predstavlja poseban oblik nasilja kojim se krše prava na život, slobodu,fizički, psihički i seksualni integritet, bezbednost i ljudsko dostojanstvo člana porodice.

Može se dogoditi svima, bez obzira na obrazovanje, godine starosti, pol ili bilo koju drugu karakteristiku.

Mnogobrojna istraživanja pokazuju da je nasilje u porodici veoma rasprostranjeno, da ima ozbiljne posledice kao i da su njegove žrtve daleko češće žene i deca nego odrasli muškarci.

Ko su nasilnici a ko žrtve?

Statistike pokazuju da nasilnici u porodici nisu samo osobe nižeg obrazovanja niti da se radi samo o alkoholičarima ili uživaocima narkotika. Oni mogu biti muškarci bilo koje pofesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti.

Nasilnici mogu biti upravo suprotno, lica za koja narodski “nikad ne bismo rekli“. Pored žena koje su najčešće žrtve nasilja, žrtve su vrlo često i deca, maloletna lica. Ali, nasilnici mogu biti i deca prema roditeljima. Nasilnik može biti član  porodice (muž, sin, otac, brat, ujak…). Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nijeposledica ženinog ponašanja, nego sisema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi način komunikacije.

Koliko je nasilje u porodici česta pojava?

Iako precizni podaci o obimu nasilja u porodici nedostaju, budući da se većina  nasilnih činova odvija unutar četiri zida i najčešćeostaje prećutkivano (zbog stida, straha, osećaja krivice ili nedostatka informacija o adekvatnim službama pomoći).

Trenutna epidemiološka situacija dovela je do većeg broja prijavljenog porodičnog nasilja. Izolacija, rad od kuće, ograničeno kretanje, nemogućnost prevoza i slično, značajno su povećali rizikod nasilja u porodici tako da su mnoge žene i deca dovedeni u zastrašujući rizik od nasilja. Kuća postaje opasno mesto gde se žene osećaju ostavljeno, izolovano, nesigurno i bespomoćno.

Kako sprečiti porodično nasilje?

Porodično nasilje se može ispoljiti na više načina:

Psihičko nasilje nema „vidljivih“ tragova, pa ga je zato teško uočiti, ali je najrasprostranjenije. To zlostavljanje podrazumevasvaki oblik vređanja, kritikovanja, ismevanja, pretnje, optuživanjaili omalovažavanja. Grube reči ne moraju da se odnose lično na vas, već i na vaše roditelje, prijatelje, rođake i druge vama drage ljude. Svađe, ljubomorne scene, zahtevanje da se pravdate, rasprave oko toga gde i sa kim idete, mogu se takođe smatrati oblikompsihičkog nasilja.

Ekonomsko nasilje 

Ekonomsko nasilje je oblik psihičkog nasilja koje se ispoljavapreko kontrole nad ekonomskm resursima uz uskraćivanje ekonomskih resursa (pre svega novca), potrebnih za zadovoljavanje potreba žena, ili sprečavanja da obavlja ekonomsku aktivnost. On esu te kojima se oduzima lični novac ili čak zabranjuje da rade i same doprinose budžetu.

Fizičko nasilje 

Fizičko  nasilje podrazumeva korišćenje predmeta ili oružja radi pretnje, dominiranja, kontrolisanja, kazne ili povređivanja druge osobe. Ono je najočoglednije, jer se posledice u vidu modrica, ogrebotina, preloma itd. ne mogu lako sakriti. Može da se dese telesnu povrede ili da povrede uopšte nema bez obzira na napad. Žrtve obično sakrivaju da ih je neko napao i govore kako su one krive, saplele su se, pale ili udarile u nešto.

Seksualno nasilje 

Seksualno nasilje je bilo koji seksualni čin, pokušaj ostvarivanja seksualnog čina, neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti.

Posledice nasilja 

Posledice porodičnog nasilja mogu biti kratkoročne idugoročne. Fizičke povrede prolaze, ali na psihičkom polju se javljaju depresija i drugi mentalni poremećaji koji su trajniji. Česta pojava su i poremećaji u ishrani, sklonost ka alkoholu i drogama, a sve to može stvoriti i sklonost ka samoubistvu. Deca koja su žrtvanasilja često izrastaju u nasilnike.

Posledice u ličnosti, ponašanju i fizičkoj pojavi su uočljive.Osoba u nasilnoj vezi se oseća depresivno, anksiozno, čak može imati i crne ili suicidalne misli, izražavati samoprezir ili preplavljujući stid. Često su prisutne promene raspoloženja, iznenadno plakanje ili bes. Može postojati i strah od fizičkog kontakta i izbegavanjekontakta očima u komunikaciji. Briga o sopstvenim mentalnim, emocionalnim, fizičkim i duhovnim potrebama jenjava, može potpuno nestati. Interesi za hobije, aktivnosti, se gube, postoji povišen rizik od ulaska u štetnu upotrebu alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, promene su uočljive u poremećaju sna i apetitu.

Iskustva nasilja se ne zaboravljaju, ali njihova bolna dimenzija može da se umanji.  Važno je da izađemo iz ćutanja. Izlaženje iz situacije nasilje je dug proces sa radosnim krajem.

Tim psihijatrijske ordinacije PSIHO CENTAR MM Niš, koga čine eminentni stručnjaci: psihijatri, psihoterapeuti, psiholozi, logopedi, defektolozi i dečiji neurolog, EEG, biofeedback terapeuti se trude da pruže najbolju uslugu našim klijentima.

Ukoliko imate problem javite se na vreme Psiho centaru MM u Nišu!

Mi radimo i online preglede. Zakažite svoj termin  iz topline svog doma putem viber poziva, a mi ćemo organizovati razgovor sa izabranim terapeutom. Pozovite nas na naš broj 069 1298 136 ili posetite sajt: www.psihocentarmm.com