U prošlosti, bilo je uobičajeno da deca provode mnogo vremena napolju. Ona su toliko uživala igrajući se izvan kuće pa je takvo ponašanje ponekad stvaralo pravi izazov roditeljima. U poslednjoj deceniji stvari su se dosta promenile, a takve aktivnosti su zamenjene provođenjem vremena ispred računara. Nažalost, zavisnost od video igara kod dece je danas ozbiljan problem, koji često zahteva stručnu pomoć.
Za početak, najbitnije je da znate kako da prepoznate kada se radi o rekreativnom igranju igrica a kada je u pitanju ozbiljna zavisnost.
Zašto je važno prepoznati zavisnost od video igara kod dece?
Odlično je raditi stvari u kojima uživate. Ali možete li otići predaleko sa hobijem? I u kom trenutku to postaje problem? To je pitanje na koje stručnjaci pokušavaju da odgovore u vezi sa igranjem video igara i korišćenjem interneta.
Većina stručnjaka se slaže da nije svako rekreativno igranje igrica problem. Ono to nastaje u nekim slučajevima, kada postane prava opsesija i pretvara se u zavisnost od video igara kod dece. Prekomerno igranje zaista može dovesti do pojave koja bi se mogla uporediti sa kockanjem, a Svetska zdravstvena organizacija to smatra adikcijom koja zahteva lečenje.
Ako vidite da vaše dete žrtvuje osnovne potrebe, poput spavanja, i primetite da mu se raspored znatno izmenio, možda ćete morati da rešite problem. Iako ne morate odmah pretpostaviti da je vaše dete zavisnik, ako se takvo ponašanje transformiše u neuhranjenost i loše ocene u školi, a vaše dete ne uviđa problem, ovo je već signal za uzbunu.
U nastavku možete pročitati koji su to sve upozoravajući znaci koji ukazuju na zavisnost od igranja video igrica. Na taj način ćete znati kako da pomognete svom detetu i gde možete potražiti pomoć.
Kako prepoznati zavisnost od video igara kod dece?
Evo nekih upozoravajućih znakova koji ukazuju da vaše dete ima problem sa igranjem igrica koji ga vodi u ozbiljnu zavisnost:
- opsesivno razmišljanje o igranju video igrica tokom većine dana;
- osećaj frustriranosti kada iz nekog razloga nije moguće igranje;
- potreba da se sve više vremena provodi u igranju igrica;
- nemogućnost da se smanji ili prekine igranje igrica;
- gubitak interesovanja za pređašnje aktivnosti koje su pričinjavale zadovoljstvo;
- problemi u školi ili kod kuće usled opsesivnog igranja;
- nastavak igranja uprkos gore spomenutim problemima;
- laganje bliskih ljudi o količini vremena koja se posvećuje igranju;
- korišćenje igara za nošenje sa lošim raspoloženjem i drugim poteškoćama.
Ako vaše dete ispunjava većinu ili sve ove kriterijume, jasno je da treba da potražite stručnu pomoć.
Pokazalo se da kognitivno bihejvioralna terapija daje odlične rezultate kada je u pitanju tretiranje svih vrsta zavisnosti, kao i psihičkih problema. KBT se zasniva na pretpostavci da misli određuju osećanja i koristi se za lečenje mnogih poremećaja, kao što su adikcije i zloupotreba supstanci, ali i depresija i anksioznost. Tokom psihoterapije, zavisnici stiču zdravije načine razmišljanja, ponašanja i reagovanja na stresne situacije koje su ih i dovele do toga da potraže stručnu pomoć. Dete mora da ima najmanje 16 godina kako bi se uključilo u proces lečenja i rehabilitacije.
