Omiljen, duhovit, talentovan, i kao takav slobodno može da nosi titulu jednog, ako ne i najomiljenijeg glumca bivše Jugoslavije. Radi se o Dragomiru Gidri Bojaniću, poznatijem našoj publici po ulozi Žike Pavlovića u kultnoj ‘Žikinoj dinastiji’.
25 godina od njegovog odlaska je prošlo kada nas je tog tmurnog 11. novembra 1993. godine napustio, međutim do samog kraja Gidra je glumio. Starija publika sigurno ga se sa osmehom seća, a čestim reprizama na televiziji i mlađa publika polako se upoznaje sa „Herr Žikom“. Celog života nasmejavao je ljude, a njegova ćerka jedinica – Jelena, svojevremeno je ispričala za Nedjeljnik da je takav bio i dok je umirao u bolnici.
Oboleo je od raka jetre i u vrlo kratkom roku otkako je primljen na bolničko lečenje, Gidra je zauvek otišao. Imao je tada samo 60 godina. Radio je do kraja svog života, a tokom istog snimio je više od 120 filmova i TV serija. ‘Žika’ ga je obeležio, ali on je glumio i u italijanskih westernima, a našao se u filmovima i s prilično popularnim stranim zvezdama.
Teško i siromašno detinjstvo
Gidrino detinjstvo bilo je izuzetno teško. Tragedije su ga obeležile pa je tako sa svega devet godina postao siroče, potpuno sam na svetu. Njegova majka bila je profesorka, a otac vojno lice. U vihoru Drugog svetskog rata prvo je Bojaniću umrla majka, dok je on bio još dečak. On i njegov otac ostali su sami, ali ubrzo je i on ubijen u ratu, a dečak od svega devet godina ostao je sam na svetu.
Njegova ćerka kasnije je ispričala da je u tom ratnom periodu njenog oca i još par dečaka s ulice pokupio stariji čovek i odveo ih da rade u fabrici konzervi. Učio je, a kako je odrastao, uspeo je da uđe i u kragujevačko potorište. Talentovani mladić tri godine kasnije dobija priliku života. Njegove kolege glumci iz pozorišta skupili su među sobom novac i svom Gidri kupili odelo i kartu za Beograd. Sve kako bi se predstavio na Akademiji.
Nije imao smeštaj, iako je lagao da ima, i zapravo je planirao da spava na železničkoj stanici, ali čistačice su na Akademiji oslobodile ostavu i novopečeni student ušao je u prostoriju, dobivši tako krov nad glavom. Malo ko je mogao znati da će taj dečko postati ogromna zvezda. Od dolaska u Beograd na Akademiju, pa do kraja svoh života on je nizao samo uspehe.
Dragomir Bojanić nadimak Gidra je dobio od šatrovačke verzijenjegovog „logičnijeg“ nadimka Dragi.
Dok je bolovao od raka, sestre su mu švercovale cigarete, a on ih je zasmejavao sve u bolnici
Sa svojom suprugom Ljiljanom Kontić obožavao se, ali i svađao. Dvaput su se razvodili i mirili, međutim nije bio ženskaroš, već ludo zaljubljen u temperamentnu kolegicu. Dobili su ćerku Jelenu, a kada se Jugoslavija raspala, Bojanić je bio srećan što je otišla u inostranstvo. I sam je neko vreme boravio u inostranstvu, ali se vratio zbog nostalgije, a Jelena je kasnije pristigla zbog očeve bolesti.
Oboleo je naglo od raka jetre, ali do zadnjeg časa je zabavljao ostale bolesnike, pa i lekare na dežurstvu. Ispričala je kako su medicinske sestre njenom ocu švercovale cigarete, a on je pušio i pričao svoje fore. Sedele su s njim, a u tim tmurnim vremenima on ih je znao razveseliti, jer se šalio svake večeri. Do zadnjeg daha. Na taj simboličan način je otišao čovek koji je smislom za humor osvojio celu regiju, a to čini i danas. Čak i kada je najviše patio, prikrivao je to smehom i šalama.
