Torinski pokrov je jedna od najpoznatijih hrišćanskih relikvija. U pitanju je lanena tkanina dimenzija oko 4 m sa 1 m za koju neki veruju da je njome bilo uvijeno telo mrtvog Isusa Hrista. Verovanje je podstaknuto vidljivim otiskom muškog tela, za koje su istraživanja pokazala da je pokojnik pre smrti doživeo mučenje.
Ovu pojavu prvi je uočio Secondo Pia 1898. godine. Naime, italijanskom advokatu bilo je dozvoljeno da napravi nekoliko slika pokrova. Iako su bile amaterske dovele su do neverovatnog otkrića, koje i danas izaziva pažnju hrišćana širom sveta.
I dok jedni veruju u tačnost, drugi smatraju da je priča samo mit. Bez obzira koja je tvrdnja istinita, jedno je sigurno – postoje brojne zanimljive činjenice vezane za Torinski pokrov.
Torinski pokrov se prvi put pojavio u srednjovekovnoj Francuskoj
Sveta plaštanica, kako se Torinski pokrov još naziva, prvi put se pominje u 14. veku. Prema istorijskim zapisima francuski vitez po imenu Geoffroi de Charny pokrov je poklonio crkvi u Lireju kao Isusov autentični pogrebni pokrov.
Nema zapisa o tome kako je pokrov dospeo u njegove ruke. Niti gde se nalazio tokom 1.300 godina od Hristove sahrane izvan Jerusalima. Takođe, nije bilo poznato da li je možda ukraden pre pokopa ili je telo bilo ekshumirano.
Autentičnost je brzo dovedena u pitanje
Katolički i pravoslavni običaji prilikom sahranjivanja podrazumevaju pogrebni pokrov. Međutim, Torinski pokrov je izazvao veliku sumnju odmah nakon izlaganja.
Vest o postojanju Isusove pogrebne opreme brzo se proširila, te je crkva u Lireju počela da privlači hodočasnike, koji su crkvi ostavljali priloge. To je navelo jednog biskupa da malo dublje istraži.
Rezultate istraživanja u vidu izveštaja poslao je 1389. godine papi Klimentu VII. U njima je naveo da je pokrov izradio jedan umetnik. Kao odgovor, papa je izjavio da plaštanica nije prava Hristova pogrebna tkanina. Ipak, dozvolio je da bude izložena u crkvi samo ako se prizna da je tkanina religiozna „ikona“ koju je napravio čovek, a ne istorijska „relikvija“.
U 15. veku Torinski pokrov bio je prodat
Godine 1418, kada je Stogodišnji rat zapretio da stigne do Lireja, Geoffroijeva unuka, Margaret de Charny i njen suprug ponudili su da sakriju plaštanicu u svom zamku. Obećali su da će je vratiti kada situacija postane bezbedna, ali to nisu učinili.
Umesto toga, Margaret je organizovala svojevrsnu turneju na kojoj je pokrov „reklamirala“ kao autentičan. Čak ga je 1453. godine prodala u zamenu za dva zamka kraljevskoj kući Savoy, koja je vladala delovima današnje Francuske, Italije i Švajcarske.
Za kaznu zbog prodaje plaštanice bila je ekskomunicirana.
Torinski pokrov bio je skoro izgubljen u požaru
Kuća Savoy je 1502. godine postavila pokrov u Sen Šapel. Tri decenije kasnije u kapeli je izbio požar.
U posudu sa pokrovom palo je otopljeno srebro koje je progorelo deo tkanine. Tragovi požara i mrlje od vode pri gašenju vidljivi su i danas.
Godine 1578. kuća Savoy premestila je plaštanicu u katedralu Svetog Jovana Krstitelja u Torinu, gde se i danas čuva. Odatle i naziv Torinski pokrov.
Pokrov se čuva u neprobojnom staklu
Torinski pokrov se retko prikazuje javnosti. Čuvaju ga sigurnosne kamere i neprobojno staklo.
Ova mera bezbednosti pokazala se kao korisna kada je 1997. godine izbio požar u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Krstitelja. Pokrov je ostao zaštićen, a vatrogasci su morali da probiju četiri sloja neprobojnog stakla da bi ga spasili.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
