Strah je emocija sa kojom se susrećemo jos od najranijeg detinjstva. Pocev sa strahom od mraka,izmišljenih likova iz bajki, preko straha od vode,visine,otvorenog-zatvorenog prostora,pa sve do straha od razlicitih životinja,predmeta, belih mantila,stomatologa…
Psihologija ovu emociju definiše precizno: strah je naucno definasan kao prirodna i korisna reakcija na opasnost.To je subjektivna kategorija koja ne podleže komparaciji izmedju dve osobe.
Poznato je da su strahu od stomatologa podložni svi uzrasti ,nezavisno od pola, socijalnog statusa i obrazovanja. Strah od stomatologa je česta pojava i kod odraslih ljudi, a prisutan je čak i kod samih stomatologa. U etiološke faktore straha ubrajamo:
Neprijatno iskustvo
Istrazivanja su pokazala da je 50-85 % dece koja se boje stomatologa imalo negativno stomatološko iskustvo. Uglavnom su to deca koja ne posećuju redovno svog stomatologa i koja dolaze u terminalnom stadijumu sa abscessus – om, kad su i intervencije na vec preosetljivom i bolnom zubu zaista bolne. U takvim slučajevima se često dešava da infiltracioni anestetik ne difunduje kroz inflamirano tkivo, koje se danima stvaralo, tako da je intervencija bolna što ima za posledicu neprijatno iskustvo.
Iskustvo drugog deteta
Da bi se “napravila važna” i stekla neki status kod svojih vršnjaka, deca su sklona preuveličavaju priče o posetama stomatologu.
Kao dokaz svog junastva, često navode da je ”stomatološko ogledalce veliko kao pola glave, da je igla za anesteziju toliko velika da moze proći kroz oba obraza, da je turbina bušilica koja može probušiti mozak, itd.” Ove priče deluju negativno na ostalu decu kod koje stvaraju nerealne strahove.
Zlostavljana deca
Deca koja su pretrpela zlostavljanje bilo koje vrste obično čuvaju taj doživljaj potisnut u svojoj podsvesti. S obzirom da stomatološka intervencija zahteva rad u usnoj duplji koja predstavlja ranjivi deo tela, može doći do unakrsne reakcije izmedju trenutnog i potisnutog dogadjaja sto dovodi do veoma fobične reakcije, koja moze biti mesecima kasnije propraćena nocnim morama. U ovakvim slučajevima vrlo je efikasna Frojdova terapija fobija.
Deca koje pate od PSP – post-traumatskog stresnog poremecaja
Deca koja su dozivela neprijatno iskustvo kod drugog lekara, prilikom posete stomatologu očekuju slično, traumaticno iskustvo.
Ovakva reakcija je poznata kao “sindrom belih mantila”.
Genetska osnova straha od stomatologa koja se vezuje za mutaciju na genu MC1R
Americki naučnici su došli do otkrića da isti gen koji je odgovoran za ridju boju kose utiče i na strah koji se javlja u stomatoloskoj ordinaciji. Dokazano je da mutacija na genu MC1R, koji se nalazi kod ridjokosih osoba izaziva smanjenu efikasnost anestezije u stomatologiji. Ridjokosim osobama je potrebno oko 20% vise anestetika da bi se postigao isti efekat utrnulosti u ustima pre stomatološke intervencije.
Tim naučnika u Klivlendu testirao je 144 mlade osobe. Prirodno ridjokoso bilo je 67 ispitanika,dok je ostalih 77 imalo tamnu boju kose. Svi su popunili upitnike koji su se odnosili na stepen straha od bola prilikom intervencije, na strah od stomatologa i na loša iskustva prilikom poseta stomatolozima. Svima njima je uzeta krv za odredjivanje MC1R gena koji se najcesće nalazi kod ridjokosih osoba. Ovaj gen je bio prisutan kod 65 od 67 ridjokosih, a kod samo 20 od 77 tamnokosih osoba. Osobe koje su imale ovu varijaciju gena pokazale su mnogo veći strah od stomatologa i u velikom procentu su bile spremne da izbegavaju odlazak stomatologu. Na osnovu ovog istraživanja, logična preporuka svim stomatolozima je da obrate posebnu pažnju na ridjokose osobe.
Diferencijalna dijagnoza straha od stomatologa:
- Anksioznost je reakcija na nepoznatu opasnost.
- Strah je reakcija na poznatu opasnost.
- Fobija je reakcija na opasnost gde objekat postoji, ali ga osoba ne doživljava realno.
Anksioznost od stomatološke intervencije se često javlja pre vadjenja zuba. Takvom pacijentu treba objasniti celokupan postupak vadjenja zuba, počev od davanja anestezije preko samog čina vadjenja do načina zarastanja rane. Poželjno im je pre intervencije preporužiti dugu šetnju, gledanje nekog filma, ili čitanje knjige kako bi što manje razmisljali o onome što ih ceka u stomatološkoj ordinaciji.
Fobije su najteži oblik straha. Negativne i fobične misli vode ka izbegavanju svega što ima veze sa izvorom reakcije straha, a bilo kakav trud da se sve to izbegne pacijenta vodi ka negativnim i fobičnim mislima koje rezultiraju začaranim krugom iz kojeg se ne moze izaći bez stručne pomoći.
Strah je definisan kao normalna reakcija na poznatu opasnost. Dakle, dete ima iskustva sa stomatološkim intervencijama, doživelo je negativno iskustvo i iz tog razloga se boji naredne stomatološke intervencije. Presudno je da ova vrsta pacijenta stekne poverenje u svog stomatologa. Stomatolog treba svako dete da doživi kao kompletnu osobu, a ne samo kao pacijenta. Ovo podrazumeva pokazivanje interesa za detetove hobije, razgovor o crtanim filmovima koje dete gleda, omiljenim životinjama, drugovima i drugaricama,letovanjima, zimovanjima…
Tek nakon jednog opustenog razgovora, kada se stekne utisak da se dete opustilo, može mu se opisati procedura, pokazati svaki instrument ,dati mu da u ruci drzi stomatološko ogledalce, pa cak i provozati ga na stolici. Rad rotirajuće četkice je najbolje demonstrirati na detetovom noktu, a rad sisaljke je najbolje pokazati tako sto se pusti da upija vodu u časi. Nakon toga, intervenciju treba uraditi što bezbolnije i brže, uz pohvale pacijenta i nagradu u vidu malog poklona, kako bi dete imalo motivaciju da opet dodje.
Naredna intervencija može biti malo ozbiljnija, uz opservaciju psihičkog stanja deteta i stalnu saradnju sa njim. Pozeljno je dete ukljuciti u rad, da pomaze doktoru tako sto će držati sisaljku,vate-rolnu ili helio lampu. Ukoliko dete pokaže znakove straha, treba prekinuti intervenciju i odložiti je za drugi put. Ako i naredni put odbija saradnju, potrebna je terapija straha od stomatologa. U zavisnosti od vrste straha od stomatologa i psihosomatskog razvoja deteta primenjuje se odredjena terapija.
Dijagnoza straha od stomatologa
Opservacija podrazumeva posmatranje ponašanja deteta od momenta ulaska u ordinaciju. Način na koji hoda, kako drži roditelja za ruku, plač ili histericna reakcija se mogu dijagnostifikovati metodom opservacije. Dete koje se plaši stomatologa obično se krije iza roditelja, usporava hod kako se približava stomatološkoj stolici, ne želi da se odvoji od roditelja čvrsto se držeci za njega-u najblažem slučaju. Često se dešava da deca koja se boje stomatologa plaču i histericno reaguju kad shvate gde su ih roditelji doveli.
Klinički znaci straha od stomatologa
Proširene zenice, suva usta, ubrzano lupanje srca, pojacano znojenje i hladne ruke.
Svi ovi klinički znaci se javljaju usled pojačanog lučenja hormona nadbubrezne žlezde-adrenalina tako da kliničkom slikom dominira efekat simpatičkog nervnog sistema.
Terapija straha od stomatologa
Metoda “pricaj-pokazi-uradi”- po Holstu i saradnicima.
Ova metoda je jako povoljna u terapiji straha od stomatologa kod dece koja su već imala neprijatno iskustvo kod stomatologa, a imaju normalan psihofiziološki razvoj.
Najpre se detetu ispriča šta mu je potrebno uraditi i na koji način. Zatim dete bude prisutno dok se drugom detetu radi ista intervencija. Nakon toga, pacijentu se, uz njegovu saglasnost, radi ista intervencija. U ove svrhe se bira bezbolna intervencija koja ne zahteva mnogo vremena za rad. Takodje, ovu metodu mozemo upotrebiti u kombinaciji sa farmakoloskim metodom-sedacijom.
Metoda postepenog izlaganja strahu
Podrazumeva oblik terapije u kojoj se pacijent postepeno izlaže situacijama koje imaju negativno delovanje i na koje reaguje osećajem straha i nelagodnosti. Ovaj metod je posebno delotvoran kod post-traumatskog sindroma. U ovom slucaju dete se izlaže odredjenim situacijama čiji intenzitet odredjuje njegov terapeut, pod kontrolisanim okolnostima da bi zatim nauilčo kako da na najbolji nacin kontroliše svoje misli u datim situacijama.
Kognitivno-Bihejvioralna terapija ( Cognitive Behavioral Therapy)
KBT je oblik psihoterapije koji naglašava važnost uloge mišljenja u onome šta osećamo i kako se ponašamo.
Kombinovanjem bazične Bihejvioralne terapije (operativno uslovljavanje) sa Kognitivnom terapijom (promena disfunkcionalnog mišljenja) Aaron Beck i Albert Ellis su stvorili kognitivno-bihejvioralnu terapiju. To je psihoterapijski pristup koji rešava strah od stomatologa kroz ciljanu sistematičnu proceduru.
Kognitivni model polazi od toga da za osećanje straha nije bitno sta se dešava, već kako pacijent dozivljava taj dogadjaj.
Kognitivne tehnike su zasnovane na prepoznavanju i izmeni automatskih misli, a dublje promene se dobijaju na nivou šema misljenja.
Bihejvioralne tehnike su usmerene ka izmeni maladaptivnog ponašanja i sticanju novih veština.Tehnike su jasno struktuirane i mogu se lako primeniti.
Sistematska desenzitacija je terapijski metod kod kojeg se primenjuje princip kontra-uslovljavanja da bi se otklonio strah.Terapeut sa malim stomatološkim pacijentom pravi listu hijerarhije strahova.
Izlaganje je terapija u kojoj se pacijent konfrontira svojim osecanjima i tako ih smanjuje i razrešava. Ovo je slično terapiji metodom postepenog izlaganja gde proces korišćenja situacija koje izazivaju strah nazivamo habituacijom. Tretman pocinje sa situacijom koja izaziva blagi do umereni strah i pacijent habituira tu situaciju, a intenzitet situacije se postepeno povećava. Vreme koje se potroši u napredovanju zavisi od pacijentove naučene sposobnosti da toleriše strah.
Asertivni trening-podrazumeva treninig osobe gde se ona osposobljava da asertivno razmislja i tako se izražava.Rečenice i misli pocinju sa –ja hoću, ja želim, meni treba…Sada i domah…progresivna misicna relaksacija, modelovanje.
Kognitivne tehnike su terapijske metode koje se koriste da bi pomogle pacijentima da promene svoje mišljenje:
Kognitivno restruktuisanje podrazumeva proces učenja kako bi se izmenilo bazično pogrešno mišljenje.
Trening samoupućivanja pomaže pacijentu da uspostavi kontrolu nad svojim ponašanjem.
Osnovni principi Kognitivno-Bihejvioralne terapije su:
Mišljenje utiče na ponašanje,
Mišljenje se može posmatrati i menjati
Željena promena ponašanja se može postići promenom mišljenja.
Frojdova terapija straha
Ona podrazumeva psihoanalizu pojedinca, a uzrok straha se traži u najranijem detinjstvu. Posebno je efikasna kod zlostavljane dece.
Farmakoloski metod podrazumeva premedikaciju deteta pre stomatološke intervencije.
Premedikacija se može vrsiti sedativima ili anksioliticima. U dečijoj stomatologiji prednost imaju benzodijazepini koji dovode do depresije CNS-a. U tom slucaju je moguće izvodjenje stomatološkog tretmana, a održana je verbalna komunikacija sa detetom.
Sedacija se može izvoditi per-oralnim putem, nazalno, sublingvalno, intramuskularno, rektalno i inhalacionom metodom.
Oralna primena benzodijazepina je najcešća. U te svrhe primenjujemo: dijazepam, lorazepam, nitrazepam, flunitrazepam i midazolam.
Preporucena doza je 0,1-0,3 mg/kg TT. Za dete od 6 god je uobicajena doza 5 mg,ukoliko je normalnog telesnog razvoja.
Ukoliko imamo dete koje je potrebno sedirati pre intervencije, neophodno je najpre roditelje informisati o situaciji i obavezno zatražiti pismenu saglasnost roditelja.
Najbolje je da dete premedikaciju dobije u stomatoloskoj ordinaciji sat vremena pre intervencije. Pozeljno je da dva sata pre dolaska u ordinaciju dete ima lagani obrok.
U toku sedacije stomatolog treba da prati sledeće elemente kliničkog statusa za vreme intervencije:
-oči pacijenta treba da budu otvorene,
-pacijent treba verbalno da komunicira sa stomatologom,
-pacijent može sam da drži otvorena usta,
-pacijent može sam da održava prolaznost disajnih puteva,
-pacijent može da guta,
-dete treba da ima normalnu ružicastu boju lica.
Farmakološki metod u kombinaciji sa kognitivno bihejvioralnom tehnikom daje izuzetne rezultate kod dece iznad 6 god starosti.
Negativne strane farmakoloskog metoda se pokazuju kod mladje dece koja su na nižem stepenu psihosomatskog razvitka, usled čega je veoma tesko uspesno primeniti kognitivno bihejvioralni aspekt navedenog pristupa. I dalje postoji mogućnost da se intervencija pruži nakon sedacije,ali pri sledecem dolasku pacijenta javlja se isti problem – strah i dalje postoji.
Inhalaciona sedacija podrazumeva kratkotrajnu sedaciju u trajanju od 10-15 min uz pomoć inhalacionog aparata koji meša smešu dva gasa O2 i N2O, koji se najčešće koristi u niskim koncentracijama (20%-50%). Smesa se aplicira pomocu inhalacione maske, tako što se pocinje sa čistim O2, a zatim se daje smesa azotnog oksidula-poznatijeg kao gas smejavač, a na kraju se opet daje čist kiseonik.
Opsta anestezija je indikovana kod patološkog straha od stomatologa (fobičnih stanja) kao i kod hendikepirane dece. U našoj zemlji se najčešće koristi intubaciona anestezija sa hospitalizacijom, a osim stomatologa u radu učestvuje i tim koga sačinjavaju anesteziolog, anesteticar i po potrebi specijalisti posebnih grana medicine koje zahteva dati problem .
Akupunktura u terapiji straha od stomatologa
Akupunktura je tradicionalna kineska metoda lečenja pomoću igala koje se stavljaju na odredjena mesta na koži tela. Podaci o akupunkturi se javljaju prvi put 2800 god p.n.e. u Kini. Reč akupunktura je nastala od latinske reči acus-igla i puncture-ubod. Definitivno je prihvaćena od strane SZO 1975. god. Akupunktura se zasniva na praćenju Ci energije koja protiče kroz telo tokom 24 h, prelivajući se iz jednog meridijana u drugi preko kolaterala. Postoji 12 glavnih meridijana koji su parni i simetrični. Standardizovano je 361 akupunkturnih tačaka u Zenevi 1989. god. Pozicija akupunkturnih tačaka se odredjuje pomoću anatomskih oznaka na telu pacijenta za udaljenost od 1 cun-a. Cun je mera veličine širine palca na ruci, na njegovoj najvećoj širini. Postoje i laseri koji odredjuju sami akupunkturne tačke zvukom i treptajućom lampicom.
Hipnoza u terapiji straha od stomatologa
Ne postoji tačna definicija hipnoze, ali se naučnici slazu da je to drugo stanje svesti u kojem je pacijent svestan socijalnih okolnosti.
U toku seanse terapeut uvodi pacijenta u mirno stanje svesti i nameće promenu raspoloženja (bilo percepciju ili psihosocijalno stanje).
Ako pacijent treba da prestane da se plaši stomatologa, terapeut bi mu rekao da je stomatolog osoba koja je školovana da se brine o zdravlju njegovih zuba i da će se truditi da intervencija bude što prijatnija i da ga neće povrediti. Terapija govorom utiče na svestan um koji veoma lagano stvara blokadu kako bi se izbegli problemi. Kod hipnoze terapeut tretira podsvest i dolazi do srži problema, a samim tim i rešenja.
”Hipnoza je kao hirurški nož.U pravim rukama može da pomogne, a u pogrešnim može biti opasna.” Edward Frisholc-klinički psiholog ,Čikago. Postoje osobe koje nisu podložne hipnozi,pa im lekar može predložiti drugi vid terapije. Prema procenama americkih kliničkih psihologa, hipnoza je efikasna u terapiji straha od stomatologa kod svega 15 % pacijenata.
Strah od stomatologa je ozbiljan problem sa kojim se susrećemo u svakodnevnoj praksi, ne samo u dečijoj stomatologiji, već u svim granama struke. Strah negativno utiče kako na pacijenta, tako i na stomatologa. Produžava se trajanje terapije, smanjuje efikasnost u radu, a moguće su komplikacije intervencije, kao i psihičke posledice koje se mogu javiti i kod pacijenta i kod terapeuta. Da bi se ovi problemi u što većoj meri izbegli, potrebno je svakog pacijenta sagledati kao ličnost i ukoliko je zaključak da postoji strah od intervencije ,potrebno je najpre posvetiti pažnju suzbijanju straha pomoću neke od navedenih metoda. Na ovaj način, celokupna terapija bi bila znatno olakšana i prijatnija kako za pacijenta, tako i za stomatologa.
Stomatološka ordinacija „Dr Ast“ je tu u službi zdravlja vaših zuba. Tu smo da vam pomognemo da prebrodite svaki strah od stomatologa.
