Ostala je paralizovana nakon udesa a zatim je postala model
"Nisam poznavala nikoga ko je bio invalid, i mrzela sam činjenicu da ne mogu da hodam nikada više. Prezirala sam svoje slomljeno telo i nosila bih crnu vrećastu odeću i skrivala se kad god bih mogla."
U novembru 1995. model i doktor nauka Kler Friman sa Novog Zelanda vozila se automobilom sa svojom mamom Barbarom i sestrom Beth. Tokom dvočasovne vožnje Barbara, koja sada ima 70 godina, zaspala je za volanom.
Automobil je skrenuo sa puta i tom prilikom se survao u ponor. Kler je zadobila teške povrede kičmene moždine u predelu pršljenova C5 / 6, što je vrsta povrede koja može da dovede do gubitka funkcija celog tela. Kler je helikopterom prevežena u bolnicu u Oklandu, gde je bila smeštena u indukovanu komu tokom dve nedelje borbe za njen život.
Morala je da provede godinu dana u bolnici, a dobijala je manje od 10% šanse da preživi. Uprkos sumnjama, uspela je da preživi tri velike operacije ali je uprkos naporima lekara ostala paralizovana od vrata na dole. Nije želela da se preda i od tada, Kler koristi invalidska kolica, a nakon oporavka počela je da se bavi i manekenstvom.
U februaru 2018. godine italijanska modna agencija Iulia Barton angažovala ju je i od tada je stalni „gost“ na modnoj pisti u Milanu na Nedelji mode. Iako sada napreduje, odrastanje sa invaliditetom bilo je teško. Trauma koju je doživela i prikovanost za kolica, prouzrokovala je da je pokušala samoubistvo četiri puta u roku od pet godina.
Dok se oporavljala, Kler je takođe započela studije u Vellingtonu jer nije želela da se vrati u svoj rodni grad Vangarei. Rekla je: „Nikad se nisam vraćala u rodni grad nakon nesreće, bila sam previše ponižena i nisam želela da me iko vidi u invalidskim kolicima. „Osećala sam se kao nakaza. Nisam poznavala nikoga ko je bio invalid, i mrzela sam činjenicu da ne mogu da hodam nikada više. Prezirala sam svoje novo slomljeno telo i nosila bih crnu vrećastu odeću i skrivala se kad god bih mogla.“
„Odrastanje nakon nesreće bilo je izuzetno teško. Univerzitetski kampus bio je potpuno nepristupačan, a prve tri godine provela sam ne razgovarajući ni sa jednim studentom zbog toga što sam bila izuzetno stidljiva, potištena i posramljena zbog upotrebe invalidskih kolica. “
U godinama od nesreće, Kler je morala da ima i druge operacije, uključujući jednu da bi povezala svoju bešiku sa spoljnom kesom. Ali nakon greške lekara, pala je u komu. Kler je godinama živela nesigurno u vezi s invaliditetom i skrivala se, sve dok jednog dana nije odlučila da otvori Instagram nalog gde je brzo dobila veliki broj pratilaca.
Preko Instagrama povezala sam se s drugima ljudima koju su imali istu povredu i po prvi put se osetila srećno i moj život je imao smisao. „Sakrivala sam se od ljudi, stideći se upotrebe invalidskih kolica, ali sada sebe nazivam preživelim i samo se ponosim ko sam i gde sam. „Moje telo se ne završava mojim mesom, smatram invalidskim kolicima delom mene, baš kao što ljudi kojima je amputiran deo tela osećaju kao da im je proteza deo njihovog tela.“
Kler takođe ima veoma blisku vezu sa svojom mamom, koja se preselila u Velington da bi bila uz nju. „Živela sam najspektakularniji život u mnogim aspektima“, dodala je Kler. „Bilo je mračnih trenutaka, ali oni su me samo ojačali i naučili da idem napred. „Osećam da sam bolja osoba od kada sam doživela ovu povredu. Ne kažem da je lako, da je jednostavno, ali proučavanjem shvatila sam koliko je posla potrebno učiniti u pogledu percepcije društva na osobe sa invaliditetom. „
