„Ala volim dobru kuru po dva-tri put na dan, to skida temperaturu ko dlanom o dlan“, samo je jedan od stihova nekad kontroverzne – za neke verovatno još i danas – pevačice Milice Ostojić, poznatijom pod umetničkim imenom Mica Trofrtaljka.
Legendarna šund umetnica, kako je mnogi danas nazivaju, počela je da peva šezdesetih godina po kafanama, a ubrzo se proširio glas o njenim dvosmislenim pesmama u kojima je proste reči često zamenjivala sasvim nevinima, kao što je, na primer, „Predem vunu i kučinu“, „Drž se ćerko tvrdog kursa“, „Jeremiji kunac do kolena“, „Rđavome kupcu i dlake smetaju“ kao i legendarna „I labavi ume da zabavi“.
Nijedna od tih pesama nije eksplicitno seksualna, ali je itekako sugestivna.
O ovoj underground kraljici šunda snimio se i dokumentarni film, glumila je u filmovima „Lepa sela lepo gore“, „Miris poljskog cveća“, „Mi nismo anđeli“, „Rane“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“… S Rambom Amadeusom i Borom Čorbom snimila je pesmu „Amerika i Engleska biće zemlja proleterska“.
Milica je rođena u selu Milićevci kraj Čačka, gde i danas živi. Imala je teško detinjstvo. Majka je preminula kad je imala samo pet godina, a otac se ubrzo ponovno oženio.
„Maćeha, za koju se ne sećam da je ikada bila trezna, rodila je brata Miroslava i sestru Branku. Odgojila sam ih iako sam i sama bila dete, imala sam tada 10 godina. Sećam se, otac se vrati kući sa železnice, a maćeha mrtva pijana, on onda ubije boga u njoj, šta da ti pričam, bili su to teški dani“, ispričala je. Nije volela školu, ali je volela muziku. Roditelji su joj branili da se time bavi, ali je zato sama naučila da svira harmoniku koju je njen brat dobio.
Udala se s tek 17 godina i to za čoveka kojeg je dotad tri puta videla. Radoslav je bio njena najveća podrška tokom cele karijere i života i jedini ju je podržavao u muzičkoj karijeri.
„Pamtim da mu je njegov brat nudio novog fiću ako me otera i tako njihovu porodicu spasi sramote. Isto je mom mužu nudio i moj otac. A tek ogovaranje suseda, ne volim se toga ni setiti“, kaže Mica.
Pevati u kafanama počela je 1965. godine i ubrzo postala pravi hit. Širio se glas o njoj i uskoro je postala prava underground zvezda. Radoslav ju je pratio na svakom nastupu kako ne bi bilo neugodnih situacija. Probila se hitom „Davorike dajte“ koja je objavljena 1968. godine i koja je doživela mnogo obrada, a ona ju je pevušila u filmu „Lepa sela lepo gore“ kao teta Đana, koja je u istom ostvarenju izgovorila i legendarne rečenice: „Vidi ćunu, prava partizanska“ i „Šut’, bolan, erotika“.
Iako je bila velika zvezda, na televiziji joj nikad nisu dali da peva svoje pesme jer su bile „sramotne“.
„Po čemu ove današnje pesme što pevaju o ‘ostavljenim gaćicama’ nisu sramotne?! Svi znaju da se preko kauča snimatelja, reditelja i ko zna koga još u moje vreme za čas posla snimala ploča. Ja tako nisam radila, mene je prihvatila kafanska publika i zahvaljujući njoj postigla sam toliku popularnost bez reklame i svemoguće televizije“, rekla je.
Ali, bila je u milosti Josipa Broza Tita, za kojeg je i nastupala jednom prilikom.
„Bilo je to u Domu sindikata na dodeli zlatnih i srebrnih ploča. Tito i Jovanka su sedeli u prvom redu, a ja sam pevala svoj najveći hit ‘Davorike dajke’. Kada sam sišla sa scene, prišao mi je neko iz organizacije i rekao da drug Tito traži da se vratim na binu i otpevam ‘Nišku banju’. Ih, jedva sam dočekala. Dok sam trčala ka bini pritrčao mi je neko iz protokola i upozorio da se ne vrckam i ne izvodim kojekakve ludorije. Ali čim sam se dohvatila mikrofona i videla da je Tito odlično raspoložen, počela sam plesati, njišući kukovima i svim što uz to ide. Cela dvorana me pratila aplauzom na čelu s Titom i Jovankom“, rekla je.
Svog muža, kako je priznala, nikad nije prevarila jer on je za nju bio svetinja, a danas je udovica i živi sama.
Iako je nedavno rekla kako planira da snimi novu pesmu, kafane više nisu mesta na kojima želi da izvodi nove numere.
„Osam godina sam s mužem i decom živela na relaciji Frankfurt – Milićevci. Bile su to zlatne godine, kafane su bile pune, a ljudi srećni i nasmejani, nije se gledalo ko je koje nacionalnosti niti vere. Radila sam po celoj Nemačkoj, Francuskoj, Austriji. Ovo danas nije ni blizu onome što je nekad bilo. Danas su kafane kao bojno polje, sevaju pištolji na sve strane, nije to više za mene“, rekla je Mica.
