Jeste li znali da čak pet posto ljudi ima psihopatske tendencije? I većina njih su naizgled sasvim obični ljudi. Iako mislite da se na psihopate može naići samo u zatvorima, duševnim bolnicama ili horor filmovima, oni su zapravo svugde oko nas. Da, verovali ili ne, procenjuje se da je 1 od 100 osoba psihopata.
Psihopata je osoba sa patološki oštećenim karakterom, koja oseća akutni deficit savesti i moralnih kvaliteta. U spektru osećanja koja doživljava nema ljubavi i naklonosti uključuju nedostatak,empatije i osjećaja za druge, sebičnost, nedostatak krivice, osećaja griže savesti, drskost, emocionalnu krutost, zlobnost, impulsivnost i ekstremno egoistične crte ličnosti i površinski šarm koji se koristi isključivo za manipulaciju drugima.
U vezu stupa samo da bi dobio resurse koji su mu potrebni. Ovi resursi mogu biti novac i druga materijalna dobra, veze i naravno emocije. Njegov unutrašnji svet je prazan i bezbojan.
Kako ih preoznati pre nego što bude prekasno?
Psihopata će vas uvek optužiti da radite ono što on radi ili namerava da uradi. U svakoj interakciji između psihopate i normalnog čoveka sa potpunim opsegom emocija, psihopata uvek pobeđuje.
Oni se često nazivaju i „vukovima u jagnjećoj koži“. Za razliku od otvoreno agresivnih psihopata, mnogo više je onih koji spadaju u grupu tzv. ‘skriveno-agresivnih ličnosti’ .
Psiholozi tvrde da psihopate vole „život na ivici” i spremni su vlastiti život i život drugih dovoditi u opasnost samo da bi osetili uzbuđenje.
Pokazalo se da crte neosetljivosti i odsustva emocija kod dece mogu biti predznak psihopatije u odrasloj dobi. Takva ponašanja uključuju izostanak reakcije na tuđu bol i tugu te izostanak osećaja krivice.
Osmehuju vam se i hvale vas otvoreno u lice, ali iza vaših leđa misle da su mnogo bolje od vas. Jednostavno nisu direktne sa vama, pričaće vam jedno, misliti sasvim suprotno.
Dosada se brzo javlja – psihopati sve brzo dosadi i želi da promeni sredinu. Njegova interesovanja su površna, on dugo ne može da usmeri pažnju na jednu stvar.
Površne emocije – psihopata se odlikuje vrlo oštrim emocionalnim zamahom. Zna da bude neobično učtiv i galantan i posle da se dere i galami na konobara. To ga razlikuje od zdrave psihe, kojoj treba vremena da promeni emociju.
Nedostatak krivice i kajanja – čak i kršeći sve zakone društva i morala, psihopata se nikad neće osećati krivim. Kada mu preti stroga kazna, može da prizna odgovornost i da se izvini. Ali on to neće činiti iz čistog srca, već isključivo kako bi izbegao posledice.
Parazitski način života – psihopata uvek uzima više nego što daje.
Loša kontrola ponašanja – Psihopati je neverovatno teško da se kontroliše. Svoje želje pretvara u akcije što je brže moguće, često ne razmišljajući o posledicama. Sklon je da odgovornost za ono što se dogodilo prebaci na druge.
Karakteriše ih manjak savesti, a sve što rade – čine zbog svoje koristi (čak i na tuđu štetu).
Uvek uzimaju više nego što daju
Ovi predatori, oba pola, uvlače se u svakodnevne živote nedužnih ljudi, i za sobom ostavljaju duboke i bolne tragove.
Svakog psihopatu odlikuje buntovništvo i izrazito nepoštovanje društvenih pravila.
Zato i nije čudo, što su većina psihopata kriminalci – samo što neki od njih nikada nisu bili uhvaćeni.
Najčešći opisi psihopata: „Oni mogu biti simpatični, šarmantni, inteligentni, oprezni, impresivni“, „mogu da ostave utisak nekoga u koga čovek može da se pouzda“ i „imaju mnogo uspeha u zavođenju žena“. Međutim, „oni su neodgovorni,“ „rušilački nastrojeni“ i slično.
Veliku konfuziju pravi to što psihopate imaju dosta osobina koje mnogi normalni ljudi smatraju poželjnim. Na primer, oni često ostavljaju utisak neverovatno čvrstog samopouzdanja. U mnogim slučajevima ispoljavaju jednu „natprirodnu magnetsku privlačnost za osobe suprotnog pola“.
Oni mogu da budu briljantni, mogu da pišu naučne radove, mogu da imitiraju reči pune emocija (veoma su uspešni glumci), međutim, vremenom postaje sve jasnije i jasnije da njihove reči nisu u skladu sa njihovim ponašanjem. Oni su vrsta ljudi koji će u jednom momentu tvrditi kako je strašno pogođen bolom usled smrti nekog bliskog prijatelja ili člana porodice, a u sledećem momentu će otići na neku žurku ili u disko klub – „da bi to zaboravio“.
Vrlo su elokventni, zabavni su sagovornici i veoma uverljivo pričaju „priče“.
Ukratko, psihopata je – predator ili grabljivac. On se kamuflira uz pomoć maske trezvenosti, a onda, slično grabljivim životinjama, tiho i neprimetno prati svoju žrtvu, izdvaja je iz stada, približava joj se i krši njen otpor.
Dobri su stratezi i veoma dobro se maskiraju koristeći sve vrste reči, gestova laži i manipulacija – kako bi uvukli žrtvu u svoju zamku. U mnogim slučajevima oni će prethodno skupiti što je moguće više informacija o svojim žrtvama, saznati sve njihove vrline, slabosti i mane, pa će igrati na te karte koliko god je to moguće i kako im to odgovara.
Kako prepoznati psihopatu u braku?
Psihopatija i ljubav su dva potpuno nespojiva fenomena. Zanimljivo je da je teško prepoznati psihopatu u braku ili vezi zato što je ponašanje psihopatue u bliskim odnosima toliko prikriveno da ponekad mislite da ste u idealnoj vezi.Oni su odlični glumci i manipulatori te će vas vrlo lako uvjeriti da ste srodne duše.
Cilj u ljubavi je u potpunosti zadobiti vašu pažnju i osvojiti vas, što znači da će raditi apsolutno sve da budete sretni. Ne štede se u deljenju su komplimenata, poklona i nenadmašnih iznenađenja, a sve će to trajati dok ne postanete potpuno zavisni njega. Odjednom postaje osoba koja vas neizmjerno želi učiniti ljubomornom tako da se sve više trudite da njegovu ljubav vratite i budete zahvalni jer je odabrao upravo vas.
Žene češće varaju svoje supružnike i vrlo vešto manipuliraju tuđim emocijama te neretko pokazuju sisimptome depresije, anksioznosti te bipolarnog poremećaja.
Stručnjaci tvrde da su psihopate sklonije vrlo kratkim ljubavnim vezama od ostatka populacije.
Psihopatu ništa ne znače vaše emocije, stoga budite oprezni prije nego stupite u bliske odnose zato što ćete se poslije vjerojatno pitati kako se riješiti psihopata.
Psihopatija – lečenje
S obzirom na to da je psihopatija češće urođeno stanje te da je reč o vrsti antisocijalnog poremećaja ličnosti koji je stabilan i nepromenjiv kroz vrijeme, lečenje se mora potpuno prilagoditi takvim karakteristikama.
Ne možete ga potpuno izlečiti, ali možete ublažiti simptome koji će olakšati svakodnevicu.
Ne postoji lek za psihopatiju, ali ona može ponekad dolaziti u kombinaciji s nekim drugim poremećajima (npr. depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj) zbog čega psihijatar može propisati antidepresive ili anksiolitike. No, u većini situacija se preporučuje psihoterapija.
Čime se bave psihopate ?
Ali to je pogrešno, šef-tiranin na kojeg se vi i vaše kolege stalno žalite mogao bi biti upravo psihopata. Prisetite se samo najokrutnijih šefova koje ste imali: neki od njih su bili vrlo uverljivi, egocentrični i spremni pregaziti sve kako bi istakli sebe. Što je najbolje, takvi šefovi su verovatno u početku bili vrlo šarmantni, a ta osobina u kombinaciji s ovim ostalima ukazuje upravo na psihopatiju.
Postoji nekoliko zanimanja kojima su psihopate naročito sklone, a u svakom slučaju biće uvek zainteresovani za karijere koje će ih odvesti na položaje moći. Nisu uopšte zainteresovani za poslove u kojima moraju biti usko povezani sa drugim ljudima ili u koje je uključeno mnogo emocija, a u njima verovatno niti ne bi bili uspešni. Psihopate će najčešće biti izvršni direktori, advokati, hirurzi ili policijski službenici, a gotovo nikada terapeuti, medicinske sestre, učitelji ili porodični lekari.
Mozak psihopate
Skenovi mozga pokazali su razlike u aktivnostima u nekim delovima mozga između nasilnih psihopata i ne-psihopata.
Nasilne psihopate imaju manje sive mase u frontalnim delovima važnim za razumevanje emocija drugih. Ove oblasti se aktiviraju i kad razmišljamo o moralnom ponašanju. Psihopate takođe imaju značajno manju oblast amigdale, koja se obično vezuje za osećanja. To sugeriše da postoji genetska predispozicija za psihopatiju. Međutim, ukoliko mozak zamislimo kao mišić – možemo to da protumačimo i kao nedostatak vežbe tih delova, što dovodi do smanjenih aktivnosti – možda kao posledica odrastanja i okruženja.U dijagnostičkom smislu nalaz EEG snimanja može nam pomoći.
Sve psihopate ponosne su na svoju sposobnost laganja, i s pravom, oni su stvarno majstori svog zanata.
Potražiti pomoć za bilo koji psihološki problem, nije znak slabosti!
Psihološka tegoba nije problem koji će sam nestati, već poremećaj koji zahteva stručnu pomoć. Zato ne čekajte da simptomi dovedu do teških komplikacija, već se na vreme javite Psiho centru MM.
Naš tim eminentnih psihijatara, psihoterapeuta i psihologa, neurofiziologa EEG u Nišu, pomoćiće vam da se izborite sa svakom vrstom poremećaja raspoloženja.
