Zavisnost od video igrica je jedna od najčešćih bolesti zavisnosti u današnje vreme, koja pogađa milione ljudi širom sveta.
Ova zavisnost se manifestuje smanjenom kontrolom nad igranjem i sve većom potrebom da se igraju igrice. To ide to te mere da ova navika ima prednost nad svakodnevnim aktivnostima uprkos negativnim posledicama.
Kako prepoznati zavisnost od video igrica?
Zavisnost od video igrica se razlikuje od rekreativnog igranja koji predstavlja hobi za mnoge ljude. Glavna razlika između zdravog hobija i zavisnosti je negativan uticaj koji ova aktivnost ima na vaš život.
Šta uzrokuje ovu zavisnost? Pre svega, video igre su dizajnirane tako da izazivaju zavisnost. Pri igranju dolazi do povećanog lučenja dopamina, koji je poznat kao hormon dobrog raspoloženja. Ipak, prekomerna izloženost ovom nivou stimulacije može dovesti do strukturnih promena mozga.
Danas živimo u svetu gde očekujemo trenutno zadovoljstvo. Kao i internet, igre donose ogromnu gratifikaciju, da je lako igrati satima i satima i potpuno izgubiti pojam o vremenu. Igranje omogućava ljudima da pobegnu u „virtuelnu stvarnost“ u kojoj mogu da budu šta god požele. Tamo je potpuno moguće stvoriti okruženje u kome se osećate sigurno i u kom je sve pod kontrolom. Upravo je ovo glavna zamka ove opasne adikcije.
Zavisnost od video igrica – Važni znaci koje ne smete ignorisati!
Postoji više znakova koji upozoravaju da je došlo do formiranja zavisnosti. Iako mogu biti od koristi za bolje razumevanje težine situacije, važno je da uvek potražite stručnu pomoć kada je u pitanju lečenje.
Jedan od glavnih znakova je preokupacija video igrama. Pojedinac razmišlja o prethodnoj aktivnosti ili očekuje igranje sledeće igre, koje postaju dominantna aktivnost u svakodnevnom životu.
Pri pokušaju da se prekine s igranjem javljaju se simptomi poput razdražljivosti, anksioznosti, dosade, žudnje ili depresivnog raspoloženja. Takođe dolazi do razvoja tolerancije i sve češće upotrebe video igrica, koja se ne može kontrolisati.
Zavisnici polako gube interesovanje za prethodne hobije, osim za igranje. Pritom, preokupacija video igricama postaje način da se ublaži osećaj bespomoćnosti, krivice i anksioznosti.
I pored svih psihosocijalnih problema koji nastaju, zavisnici nastavlajju da igraju igrice. Neretko lažu članove porodice i prijatelje o učestalosti igranja. Ovo uvek dovodi do popuštanja u školi ili na poslu i do gubitka značajnih veza sa drugima.
Ako ste prepoznali sebe ili nekog drugog u navedenim simptomima, bilo bi mudro da odmah potražite stručnu pomoć!
