Pozdrav,
Bila bih vam veoma zahvalna ako bi mi dali par saveta ili preporuka kako da se izborim sa napadom panike. Pre mesec dana mi se prvi put to desilo na javnom mesto i jako sam se uplašila jer nisam znala šta mi se dešava, mislila sam da ću imati epi napad, bilo mi je muka, grlo mi se zatvorilo imala sam osećaj da se davim u sebi i nisam videla normalno sve je bilo tamnije i kao nestvarno.
Majka me je taj dan odvela do bolnice jer smo se uplašili, nisam mogla da kontrolišem svoje telo, plakala sam pa se smejala i čitava se tresla. U bolnici sam pričala sa psihologom pa sa psihijatrom, i on mi je rekao da je to napad panike i dobila sam da pijem antidepresiv Flunisan koji sam pila do nedavno i prestala sam jer od njega mi je bilo stalno muka i nisam osetila nikakvu promenu i dobila sam Bromazepan da popijem kada imam osećaj da ću imati opet napad panike.
Bojim se da idem negde dalje od kuđe jer mislim da će mi biti loše jer se u kući osećam sigurno. Ako idem negde dalje moram popiti Bromazepan, pa čak i kada ga popijem i odem u kafić gde ima više ljudi krenem se nervirati da mi ne bude loše i znam da ne trebam o tome da razmišljam i da je meni dobro i da sama sebi napravim da mi bude loše jer tako razmišljam ali ne mogu to da “izbacim” iz glave, te loše misli.
Panika me najviše hvata u gužvi ,gde ima puno ljudi a autobusom više ne mogu da putujem i u njemu mi je najteže. Imam 19. godina i stalno pijem Bromazepan jer bez njega ne smem da izadjem i mislim da stvaram sada drugi problem. A razlog zbog čega mislim da mi se sve ovo desilo jer sam trebala da odem na novi posao gde su novi ljudi i strah od toga da li ću se snaći. Bila sam nervozna i inače jako puno provodim vremena sama u svojoj sobi i ne znam da “ugasim mozak” .
Od kada radim bolje je i teram sebe da izlazim ali ima dana kada osetim da mi se plače bez razloga, zatvara mi se grlo i nogu tresem što nemam naviku da radim i to se dešava kod kuce, tako da ne smem ni da se šetam jer se bojim. Najviše me zanima kako ja da “izbacim” iz glave takve misli pokušala sam sve što sam našla na internetu da govorim sebi da mi je to u glavi i da sam dobro,da slušam muziku kao da skrenem misli, da gledam u nebo jer kao plava boja smiruje. Stvarno ne znam šta da radim, bilo koga da sam pitala za savet svi su mi rekli da to moram ja sama sa sobom da rešim ali ne znam kako.
Hvala unapred
________________________________________________________
Poštovana D.I.,
Ne bih Vam preporučila lekove, jer bromazepam je ansiolitik i deluje na opuštanje nervnog sistema i mišičnu relaksaciju, ali kod paničnih napada problem je u mislima, a ne mišićima, tako da to zapravo Vama ne pomaže. Kada ga popijete on opusti telo, ali misli rade još uvek i samo se pored svega osećate onemogućeno da reagujete.
Važno je da prvenstveno naučite kako do napada panike dolazi. Panični napad, prvi napad, je jedini pravi i dolazi kao odgovor organizma na stres. Posle teškog perioda, ili perioda ispunjenog obavezama i promenama, naše telo nam daje „pomoć“ da taj period iznese. To radi tako što telo proizvodi dodatni adrenalin koji nam omogućava da iznesemo sve sa čim se suočavamo. Kada taj period prođe, višak adrenalina se mora izbaciti. To je taj događaj koji ste imali, telo izbacuje višak adrenalina, dolazi do hiperventilacije (ubrzano kratko disanje), lupanje srca, gušenja, preznojavanja, talasa vrućine, osećanja nestabilnosti i mnogih drugih simptoma.
Osoba kada doživi taj napad ima samo dva ishoda u mislima, ili da je životno ugrožena ili da gubi razum.
Nakon toga, svaki napad koji ste imali je produkt Vaših misli. Vi razmišljanjem o napadima ili o situacijama u kojima ste napad doživeli pokrećete nove napade. Naravno da su blaži od prvog napada, ali svakako su uznemirujući. Opet naglašavam, samo prvi napad je pravi i fizički izazvan. Svaki sledeći je produkt Vaših misli.
Osnovi postulat terapije koju ja u praksi koristim, kognitivno-buhejvioralne terapije, je da promenom u razmišljanju dolazimo do promene u ponašanju i to je razlog njene velike uspešnosti u tretmanima paničnih napada.
Najbolje bi bilo kada biste došli na savetovanje, jer je to jedini način da ispravnom primenimo tehnike KBT-a, jer sam ja za to obučen savetnik.
Ono što možete raditi sami, ako niste u mogućnosti da dođete, je da počnete da se bavite nekom vrstom joge ili meditacije, postoje tehnike disanja, koje i ja učim klijente, kako bi ih koristili kada imaju napad i stišali simptome. Nakon ovladavanja kontrolom disanjam, radi se na misaonom delu, tj. na kognitivnoj rekonstrukciji pogrešnih misaonih uverenja koje imate.
Nadam se da su Vam moji saveti billi od koristi, slobodno pišite ili zovite ako mogu još nekako da Vam, pomognem.
Vaša Sana
Ana Stamenić, klinički psiholog
+ 381 66 13 02 15
Terazije 14, Beograd
Rubrika Draga Sano pomaže vam da na vaše životne probleme odgovore dobijete od kliničkog psihologa Ane Stamenić koja redovno pomaže naših čitaocima. Više o ovoj rubrici i kako da nam pošaljete vaš problem možete pročitati ovde.
