Vađenje živca je jedna od čestih stomatoloških intervencija.
Zub je izgrađen iz 3 sloja. Na površini se nalazi providna i čvrsta zubna gleđ. Ona je, ujedno, i najtvrđe tkivo u čitavom ljudskom organizmu. Ispod nje je dentin, koji zahvata najveći deo zuba. Ne samo da daje boju zubu, već i preko malih nervnih završetaka signalizira kada se javi karijes na gleđi.
Poslednji sloj čini meko tkivo – pulpa. Mada se popularno naziva i živac. Sastoji od ćelija, kolagena, elastičnih i nervnih vlakna, kao i krvnih i limfnih sudova. Zubna pulpa se prostire na gore, prema krunici, ali i na dole, ka vrhu korena.
Koju ulogu ima živac?
Pulpa je najvitalniji deo zuba. Upravo ona čini zub živim. Tokom rasta ima važnu ulogu, jer su u njoj smešteni limfni i krvni sudovi i nervi koji utiču na pravilni razvoj zuba. Nakon nicanja i potpunog formiranja stalnog zuba preuzima senzornu funkciju. To znači da obezbeđuje osetljivost zuba na spoljašnje nadražaje, tj. osećaj toplog i hladnog.
Iako je ova funkcija značajna, zub može i bez živca normalno da funkcioniše. Međutim, nakon vađenja postaje osetljiviji i krtiji. Samim tim i skloniji lomljenju.
Kada je potrebno vađenje živca?
Ma koliko gleđ bila čvrsta nije otporna na spoljašnje uticaje. Loša oralna higijena, kao i neredovne kontrole i skidanje kamenca, stvaraju povoljno tlo za prekomerno razmnožavanje bakterija koje vodi ka kvaru.
Ukoliko se karijes ne sanira u početnoj fazi bakterije prodiru u dublje slojeve sve do dentina. Kako je on mekše tkivo od gleđi vrlo brzo kvar stiže do zubne pulpe i nerva. Da bi se zaustavilo širenje infekcije na okolna tkiva, kao što je alveolarna kost, neophodno je lečenje kanala korena zuba. Ono podrazumeva umrtljivanje i vađenje živca, odnosno zubne pulpe.
Nelečeni proces u zubu može da izazove odumiranje pulpe i gangrenu. Osim jakog bola gangrena zuba je praćena i drugim tegobama, kao što je krvarenje desni i neprijatan dah. Nažalost, u pojedinim situacija lečenje nema efekta, te je vađenje zuba jedino rešenje.
Vađenje živca se vrši i kod nevitalnog zuba. U pitanju je zub čiji je nerv mrtav, a vađenjem se sprečava dalje širenje bakterija. Takođe, neophodno je i kod dubokih preloma koji su zahvatili i pulpu.
Da li je vađenje živca bolna procedura?
Vađenje živca se vrši pod lokalnom anestezijom, te je čitava procedura bezbolna.
Najpre se kroz krunicu zub otvara kako bi se očistio od bakterija, raspadnutih organskih sastojaka i bakterijskih toksina. Zatim se pomoću malih stomatoloških instrumenata kanal mehanički obrađuje i otklanja bolesno ili mrtvo tkivo pulpe.
Vađenjem živca ne završava se lečenje. Kada ne postoje više ikakvi znaci infekcije šupljina kanala korena se dezinfikuje i puni specijalnim pastama i kočićima. Na taj način zub se hermetički zatvora čime je zaštićen od novog inflamatornog procesa.
U poslednjoj fazi obavlja se rekonstrukcija kruničnog dela zuba plombom. Ukoliko nije moguće klasično plombiranje stavlja se odgovarajuća protetika.
Upala živca može da naruši zdravlje, zato nemojte da odlažete lečenje. Stomatološka ordinacija Bodent ima tim vrhunskih stomatologa sa dugogodišnjm iskustvom u rešavanju svih stomatoloških problema.
